Spajdermenova hit pesma.

Kažu da se na točak bršljan ne hvata, voleo sam da verujem u to. Voleo sam da verujem da sam taj točak. Da sam ciganska duša neukrotiva, bez korenja čvrstih i bez definisanog cilja. Lutalica.
Kum se znoji, sveća pucka, zvona zvone a mene steže svilen konac, ne oko struka, oko vrata, crvena kravata, svilena. Svilen konac ili svilen gajtan? Eto ti bršljena!
Šta kažeš - patetika? Pa sine šta očekuješ? Odrastao sam uz Bulajićeve vele(filmove)izdaje, Šotrino đubrivo za božure i Srđanove novčaaaaanice. Šta očekuješ da je uhvatim za okovratnik i lupam joj glavu vratima kao Vini Džouns? Nisam iz te priče, takav pristup razmišljanju je zamr'o, sleng je mrtav-živeo sleng! Kurac! Nema naslednika. Ostala je patetika, stegao nas svilen gajtan sve. Devedeset minuta je Emir svoj točak kotrljao, izvodio zgubizgojle i eno ga ode niz reku, sav lep i uvezan.
Kidam bukagije! Izlazim iz fosila, širim krila, svi glave dole, kidam sve pred sobom, palim sela i otimam deve. Princeze mi blajvaju, vitezovi drhte. Zmaj se vratio!
Onda se maglovito jutro dodatno zamuti, čarobnica u krevetu, ona je to uradila. Dva patrlja gde su nekad bila krila povezane svilom. Krvavljenje zaustavjeno poljupcima ili mi je popila krv? Malo antiteze? Malo "ili ili"? Slovenske? Bože sačuvaj ti i taj tvoj panslovenizam, nemoj neko da te čuje. A i to što "Bože" pišeš velikim slovom sine to je malo out, nemoj da te antife čuju, nakotilo se, oće da ta iskida čopor, čuvaj se crvene noći. Pa na početku rečenice je, 'ajde bogohuljenje, u redu to mogu da svarim ali pravopisnu grešku - bože sačuvaj! Eh taj običaj da svilen konac bude baš crven...
Kupi kondome, iseci hleb, istresi stoljnjak. Čekaj, a jutarnja kafa? Pljuga, pa malo Žurnal, Nedeljnik, malo da pojačam 357? Vezan.

Pjesma o srpskoj trojci.