Nesto sa cim smo se kao decaci (nikako devojcice, jer je to bila muska igra:D) igrali do besvesti, u nadi da cemo osvojiti par vrednih slicica kojima cemo popuniti paninijev album sa svetskog prvenstva (1994., 1998., pa i 2002.), ili evropskog (1996. i 2000. - samo ove brojke su navedene jer sam ja tad igrao tapke :))
e, potom su se pocele razvijati strategije, te su deca provalila da se karte mogu potkaciti prstima kako bi se lakse okrenule, te da ne treba imati prostora za prolaz vazduha kada se spoje dlanovi (ko je igrao, razumece:P)...
naravno, mnogima je jos poznata i "par - nepar", ali o tome neki drugi put...
Klinac 1: e, petre, aj ti stavi trezegea ili rivalda, a ja stavim 6 ovih, jer su mi duplikati, pa "da se tapkamo"...
Klinac 2: e necu. znas koliko mi je trebalo vremena da nadjem rivalda. mogu da stavim mijatovica.
Klinac 1: dobro, bas si neki... onda 5 ti, 5 ja, pa da igramo.
Prva dečačka iskustva u 'robno-novčanoj razmeni', kada dečaci shvataju da ličnom veštinom mogu da postignu više nego oni kojima je sve obezbedio imućni tata.
Jeste njegov tata budža ali ja njega 'fuljim' na tapke.
Chini mi se zaboravljena igra...Sushtina igre je naravno..skupiti shto vishe slichica, a da bi ih osvojio treba da,( slichicu koja je okrenuta nalichjem),blago povijenom shakom udarish po njoj i okrenesh je licem na gore
