Nesto sa cim smo se kao decaci (nikako devojcice, jer je to bila muska igra:D) igrali do besvesti, u nadi da cemo osvojiti par vrednih slicica kojima cemo popuniti paninijev album sa svetskog prvenstva (1994., 1998., pa i 2002.), ili evropskog (1996. i 2000. - samo ove brojke su navedene jer sam ja tad igrao tapke :))
e, potom su se pocele razvijati strategije, te su deca provalila da se karte mogu potkaciti prstima kako bi se lakse okrenule, te da ne treba imati prostora za prolaz vazduha kada se spoje dlanovi (ko je igrao, razumece:P)...
naravno, mnogima je jos poznata i "par - nepar", ali o tome neki drugi put...
Klinac 1: e, petre, aj ti stavi trezegea ili rivalda, a ja stavim 6 ovih, jer su mi duplikati, pa "da se tapkamo"...
Klinac 2: e necu. znas koliko mi je trebalo vremena da nadjem rivalda. mogu da stavim mijatovica.
Klinac 1: dobro, bas si neki... onda 5 ti, 5 ja, pa da igramo.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.