Najbitniji deo nečega.
Uglavnom je to ono što se gubi simultanim ćaskanjem kada vas je troje, pa na kraju niko ne završi svoju priču do kraja. Ispričaju se samo uvodi i poneki zaključak.
Mića - E da, bio je tu i mutavi Slavko Kreket, uzeo onu štanglu i...
Pera - Sereš da je bio Slavko! Ahahahah, nisam tog čoveka video... Pa ima brda koliko ga nisam video!
Raja - Au što stalno koristite ta "brda", ide mi na kurac to! Evo priča Jovana...
Pera - Jovana? Došla je?
Mića - Ma nije, ovaj je još zaljubljen u nju, pičke nevideo od nje, samo o njoj.
Pera - Da Rajko, da nađeš ti neku, ako treba disfinansiramo će finansiramo!
Raja - Ko što ste finansirali ono letovanje, pa se zapili kod Peđe, na vikendici.
Mića - Pa jebi ga, bilo prase, i ... Šta da se radi... Nego ima jedan prodaje vikendicu, ima vinograd...
Raja - Kad smo kod vinograda....
Dva sata kasnije:
Pera - I sad jebeš mi sve, pesak svuda okolo, izgradili se za 20 godina od ničega i sad su kao turistička destinacija.
Raja - Pa nestaće im nafte kad-tad, evo recimo mogli bi dizgrade turizam sa onim ostrvima i pičkama materinama.
Mića - Pošto gorivo danas?
Upada lik u razgovor što je pratio tikete sve vreme i kaže:
- Aman ljudi oćel taj Slavko Kreket, taj mutavi nekog disprangija sa tom štanglom ili ne? Koliko ste bestelesni, strašno!
