
Најбитнији део нечега.
Углавном је то оно што се губи симултаним ћаскањем када вас је троје, па на крају нико не заврши своју причу до краја. Испричају се само уводи и понеки закључак.
Мића - Е да, био је ту и мутави Славко Крекет, узео ону штанглу и...
Пера - Сереш да је био Славко! Ахахахах, нисам тог човека видео... Па има брда колико га нисам видео!
Раја - Ау што стално користите та "брда", иде ми на курац то! Ево прича Јована...
Пера - Јована? Дошла је?
Мића - Ма није, овај је још заљубљен у њу, пичке невидео од ње, само о њој.
Пера - Да Рајко, да нађеш ти неку, ако треба дисфинансирамо ће финансирамо!
Раја - Ко што сте финансирали оно летовање, па се запили код Пеђе, на викендици.
Мића - Па јеби га, било прасе, и ... Шта да се ради... Него има један продаје викендицу, има виноград...
Раја - Кад смо код винограда....
Два сата касније:
Пера - И сад јебеш ми све, песак свуда около, изградили се за 20 година од ничега и сад су као туристичка дестинација.
Раја - Па нестаће им нафте кад-тад, ево рецимо могли би дизграде туризам са оним острвима и пичкама материнама.
Мића - Пошто гориво данас?
Упада лик у разговор што је пратио тикете све време и каже:
- Аман људи оћел тај Славко Крекет, тај мутави неког диспрангија са том штанглом или не? Колико сте бестелесни, страшно!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.