Tišina

(журка, последњи летњи дани распуста. Цео град се окупио на једно место како би причали о својим летњим подвизима)
-И тако, брате, узмем ја њу за ручицу, одведем до гајбе, пустим ремикс Колоније, пупак на пупак и бум!
-А? Не чујем те ништа, брате! Причај гласније због музике!
-Јебо сам синоћ, ал' мало кратко!
-Јебо си, а? До јаја! Шта си рекао ово кратко?
-Али мало краће?
-А?
-Свршио сам брзо!
-Штааа? Не чујем те од музикееее!
-Свршио сам за два минута!

;у том моменту, музика је нестала, очи свих људи су уперене у тебе, гледају те, и након пар тренутака почињу да плачу од смеха и ти схваташ да би највише на свету волео да ниси ни јебао;
____________________________________________________
-Опет те звао бивши, а? Јеботе, ко зна шта ти радиш тамо?!
-Звао ме је само да види шта радим, ништа више. А не радим тамо ништа што не треба. Боже сачувај.
-Шта, бре, Боже сачувај? Да се нисте и видели можда?
-Ајде причај мало тише, молим те, нисмо сами.
-Боли ме курац, бре, што нисмо сами. Сто посте сте се и цепали.
-Молим?!
-Кажем, сто посте те је јебао у дупе док си била тамо!
;шамарчина. Схваташ да те сви гледају и да си испао сељак класичан;