Najveća pohvala dobroj klopi.

Prvi i osnovni preduslov koji se mora ispuniti kako bi bilo izvršeno merenje pritiska.

Оно што пробуди мог ћалета кад угасим телевизор у дневној соби.

Ono što preostane naposletku. Posle bezbroj svađa, pogrešnih reči i nedorečenih misli. Ostaje tišina, tako neumoljiva, nemilosrdna, da podseća na krivicu, krivicu koja će večno biti skrivena baš u toj tišini. Da označi svaki onaj momenat, kada reči nisu prešle rub usana, svako sleganje ramenima i okretanje glave. Taj nečujni zvuk koji para uši, neprimetan za druge, a opet prejak za nas. To je tišina, u njoj hiljadu sudbina, nikad ispričanih, a opet snažno proživljenih, bezbroj suza odveć isplakanih, a nikad obrisanih. Tišina je i kada dođe život na kraj puta, pa bi toliko toga hteo reći, a onda se setiš da nisi govorio kada si trebao, pa ćutiš. A ponekad samo nekoliko reči, može tišinu pretvoriti u nešto najlepše. U trenutke ljubavi, požude i čežnje, tako da samo od nas zavisi kakva će biti. Ali bolje da ćutim, jer nisam govorio kada je trebalo...

Pozadina zvukova.

Оно што ће да наступи (без обзира на количину буке и њен континуитет) пола секунде пре него што испалите планирани прдеж.

Period kada zena cuti a muskarac ne moze da dodje do reci od nje.

Doba stanovanja u porodičnoj kući koja traje od početka braka do rođenja prvog deteta, pa opet nastaje kad poslednje dete završi fakultet i nađe sebi stan.

Jedina pojava koja nestaje kada se izgovori njeno ime...

Onih 10 mučnih sekundi,sekundi nade,kad profesor završi izlaganje svojih "zanimljivih" tema i nada se nekakvom jadnom pitanju ili bar ponekom klimanju glave dok su svi uključeni na rezervno napajanje.E tad se dostiže savršena tišina.

Rječitija od riječi kad je svađa u pitanju.

Nešto što nikada niste čuli, niti ćete čuti!

Pojam koji se vezuje za odsustvo buke, česta pojava ako recimo zakasnite na čas i ušetate u učionicu, a još ste u pidžami.

Dobar znak da su gosti zadovoljni posluženjem na nekoj proslavi.

- to je nesto sto cujes kada, u stvari, nista ne cujes!
Sluzi i kao naredjenje autoriteta (uciteljice, mame, tate, komsije...) kada te u jednoj reci zamole za nesto a usput ti i to narede... To je kad ti dreknu: TISINA!!!

Je ono što se javi nakon glasnog prdeža. Traje samo par sekundi jer se posle toga svi glasno nasmeju.

ono sto izlazi iz necijih ustiju kad ga nastavnik prozove da odgovara

Не причамо о тишини к'о тишини, већ једном сасвим другом појму.
Дакле, то није она породична тишина, кад се ћале дере, а цела породица ћути јер је он глава куће. Нити о тишини која се догађа у вези, кад је партнерима једина опција да ћуте, нити о тишини на школском часу, када милфача, пардон, професорка српког језика, затражи комплетну тишину целог разреда како би она могла да ужива на миру и самосталном задовољству читајући зидање скадра.

Ово је тишина која се нађе у ретким ситуацијама, а када се она деси, крајње је немогуће осетити се неизбламираним илити довести себе у такав кадар и рећи како ти је непријатно. Крајњи трансфер блама.

Suprotno bilo čemu čujnom. Kada isključimo uši pali se mozak, kod jednih brže a kod drugih sporije. Izuzetak su oni treći, njima fali određena komponenta u glavi da bi mozak funkcionisao, nažalost, tu komponentu ne mogu sami da ugrade, za to im treba pomoć nekog iskusnijeg. Dakle da nastavim, posle svađe iliti rasprave, prepirke, priče, kada nemamo šta više reći, dolazi ona, gracioznim korakom ulazi u svoj mali kabinet u mozgu, pali svetlo i počinje sa radom. Tišina nas tera na razmišljanje, ogromno duboko razmišljanje, to je njen posao. U tišini ne može proći ni sekunda a da ne mislite o nečemu ili nekome. Ona nas tera da se sredimo iznutra, ako nam dobre misli dođu u glavu svašta možemo uraditi sa njima, možemo dobiti motivaciju, hrabrost, snagu, sve ono što gubimo u buci. A opet, ljudi vole buku, tada isključe mozak, zaborave da postoje i izvrše genocid nad vremenom, dok tišina vreme troši natenane, onako kako samo ona zna. Tišina neke regeneriše, dok neke natenane izjeda kao rđa gvožđe.
Leta gospodnjeg, 25. VII 2019.

Rec koju nastavnici/ucitelji/profesori upotrebljavaju kako bi ucutali decu koja galame.
Ja sam jedan od takvih i na to odgovaram sa ,,Samo mrtva usta ne govore,,