Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.

Kad mitologija skrene kod Albukerkija tad nastane ovakva gamad. Aj' što ih ima k'o kusi' pasa, nego nemaju ni lice pa osveta za eventualna nedela ne dolazi u obzir. Nose crne ogrtače koje nabavljaju u Azel Frans na rasprodajama. Pograbe sve velike brojeve pa se ne možeš k'o čovek ni maskirati. Ogrtačima, takođe, kriju rašavost svojih nogu nastalu usled jahanja plećastih konja. Neki očevici tvrde da su nevidljivi lol. Njihova krvoločnost nije upitna, i upravo su oni bili uzor Milošu Obiliću da raspori Murata. Priča se da je i Džek trbosek pek'o zanat kod ovih Todorovića.