Legendarni italijanski napadač, vrhunski golgeter, sjajni asistent, jedan od najomiljenijih igrača u istoriji italijanskog fudbala.
Odrastajući u siromašnom gradiću na jugu Italije, Tomazo, odmila Tomi, je gorko patio zbog nedostatka fudbalskog kluba u njegovom kraju. Seli se na sever, menja klubove i polako izrasta u jednog od najboljih ofanzivnih igrača na poluostrvu. Sa 22 godine dobija broj 10 i kapitensku traku reprezentacije Italije, pored igrača kao što su Divi Gavajo i budući mu veliki prijatelj Toti Žemka. Italijani dolaze do trofeja na Evropskom prvenstvu pod njegovim vođstvom, a on biva proglašen za najboljeg igrača. Postaje omiljen u svakoj italijanskoj porodici. Devojke su se gurale na aerodromima da bi dodirnule Tomija, svaka majka ga je želela za zeta, a čak ni očevi se ne bi protivili.
Zato je mnoge iznenadio Recijev sledeći potez u karijeri: čuvši da je nedavno osnovani klub iz njegovog rodnog grada ušao u prvu ligu, prihvata njihov poziv i ubeđuje saigrača iz reprezentacije Totija Žemku da pođe u AC Ložanu sa njim. Oni ubrzo postaju najbolji tandem koji je Italija videla, i teško ih je bilo zamisliti odvojene. U svojoj prvoj sezoni u elitnom takmičenju, Ložana stiže do četvrtog mesta i prvog izlaska u Evropu, mada, kako će se kasnije ispostaviti, i jedinog.
Posle ubistva predsednika Sere Parea i tiranije nove vlasnice Šate Gabri, većina boljih igrača napušta Ložanu. Reci odlučuje da ostane iz ljubavi prema rodnom gradu, a Žemka iz dubokog prijateljstva prema Tomiju. Tu nevoljama nije bio kraj. U četvrtom kolu kvalifikacija za Ligu Šampiona protiv Dalilud Sitija, Tomiju nogu lomi Žilimi Jaja, a Ložana gubi utakmicu. Tomijeva karijera od tada ide silaznom putanjom, i za dve sezone on se penzioniše u tridesetoj godini, posvetivši se porodici koju je zasnovao sa svojom devojkom, odbojkašicom Isise Idupe.
- Brate, jesi sredio neki alkohol za večeras?
- Ma šta alkohol, sine, i votku i vinjak i ribe i muziku, sve je rešeno.
- Tomi Reci buraz!
- Toti Žemka. Biće do jaja.
