Tomi Reci

Легендарни италијански нападач, врхунски голгетер, сјајни асистент, један од најомиљенијих играча у историји италијанског фудбала.

Одрастајући у сиромашном градићу на југу Италије, Томазо, одмила Томи, је горко патио због недостатка фудбалског клуба у његовом крају. Сели се на север, мења клубове и полако израста у једног од најбољих офанзивних играча на полуострву. Са 22 године добија број 10 и капитенску траку репрезентације Италије, поред играча као што су Диви Гавајо и будући му велики пријатељ Тоти Жемка. Италијани долазе до трофеја на Европском првенству под његовим вођством, а он бива проглашен за најбољег играча. Постаје омиљен у свакој италијанској породици. Девојке су се гурале на аеродромима да би додирнуле Томија, свака мајка га је желела за зета, а чак ни очеви се не би противили.

Зато је многе изненадио Рецијев следећи потез у каријери: чувши да је недавно основани клуб из његовог родног града ушао у прву лигу, прихвата њихов позив и убеђује саиграча из репрезентације Тотија Жемку да пође у АЦ Ложану са њим. Они убрзо постају најбољи тандем који је Италија видела, и тешко их је било замислити одвојене. У својој првој сезони у елитном такмичењу, Ложана стиже до четвртог места и првог изласка у Европу, мада, како ће се касније испоставити, и јединог.

После убиства председника Сере Пареа и тираније нове власнице Шате Габри, већина бољих играча напушта Ложану. Реци одлучује да остане из љубави према родном граду, а Жемка из дубоког пријатељства према Томију. Ту невољама није био крај. У четвртом колу квалификација за Лигу Шампиона против Далилуд Ситија, Томију ногу ломи Жилими Јаја, а Ложана губи утакмицу. Томијева каријера од тада иде силазном путањом, и за две сезоне он се пензионише у тридесетој години, посветивши се породици коју је засновао са својом девојком, одбојкашицом Исисе Идупе.