- Добар јебени дан господине, изволите.
- Ја бих ако може да ријешим ове папире око гробне парцеле, нешто ме жига око крста па реко да се припремим.
- Јесте ли били икад у Игалу?
- Какве то везе има и са чим?
- Тамо је добро блато за мазање.
- Не пратим вас...
- Па кад се већ припремате, да се навикнете и на земљу, хехе. Нема везе, дајте уплатницу.
- Изволите.
- Хвали вам печат из погребног. Набавите га и дођите кроз седам дана, нећемо радити у међувремену због колективног годишњег.
- Ако пандркнем у међувремену ко ће донијети папире?
- Свети Петар, ако не буде и он на годишњем.
- Зар не можете никако да ми изађете у сусрет, не могу чекати толико дуго.
- Треба чекати и годинама ако се мора.
- Мене си нашла подјебавати! Сунце ли ти калајисано, јесам ја зато ратов'о?!
- Полако, идемо испочетка.
- Може, само гласније мало да ме опет не збуни опојни мирис камилице и латице ружа које вам излазе из уста док причате.
- Јао како сте луцкасти, мора да се шалите.
- Наравно, смрди ти из уста ко да си гована јела. Аждајо!!
- Обезбјеђењеее, имам проблема с неким тифусаром овде...
(Долази обезбјеђење) - Господине, пођите са нама у просторију десно.
(Шалтеруша) - И потрудите се да не умрете успут. Свако добро.

Upornost se zaista isplati, pa makar i posle nekoliko godina čekanja. Mada postoje i oni što žele sve i odmah. Ali takvi većinom i sami završe kao korov koji s' vremena na vreme takođe potkresuju u ustanovama uokvirenim žicom. Za razliku od gorepomenute, metalnom, bodljikavom.