Kada se u većini sela Pomoravlja (verovatno i drugih krajeva Srbije) dva drugara sretnu tri put na isti dan, onda jedan mora da da čas’ to jest da časti u lokalnoj kafani vinom ružicom ili rakijom.
(Pijac u Velikoj Plani)
Milivče: Diso! Pa treći put te srićem danaske, aj kod Dragu u kafanu na čas’!
Disa: Živ mi ti, ne mogu, Milo!
Milivče: Ej ‘bem mu dete, ne mož’! Nemo’ se bre rezilimo pred narod, oder ovam pred kafanu!
Disa: Ajde ako se mora, men’ rankovaču jednu (rakija od šljive ranke) !
Dobra. Nego neki dan ja ručavao uz kafu i cirku u jednom roštilju, iznese račun 590 din ja galantno pružam 600 kinti uz komentar u redu je. Konobarica me sočno napuši kurcem i nahrani svinjskim govnima, rekoh ej pa šta sad ono od ranije pada sve u vodu, kaže da, nisam očekivala od tebe da možeš tolika seljana da ispadneš, ne ličiš na sebe uopšte zbog toga sam te i opomenula, vadim još sto dinara i pružam evo ti skotino pohlepna dinar ti inače ne bih dao koliko si ružna pa još i frfljaš pola azbuke pička ti materina, ali morao sam da napravim skeč zbog jednog Maestra
A sa kasirkama nikad nisam imao problem do sume od deset dinara, sve i da me prvi put vide. Preko toga mi je već problem, meni, ne njoj, što ne može da zašteka manjak hahaha
Inače ti neki običaji u civilizovanoj Evropi koja se ne bavi malograđanskim provokacijama propisuju nekih deset do petnaest posto računa kao bakšiš. Osim ako nisi Balkanjeros, tad ide galantnije uz napadanje konobarice ako valja kurcu, a pritom se nespecifično profesiji ponaša, i naravno bakšiš ne zavisi od fizičkog izgleda personala, već od principa do kojih drži usluženi gospodin. Znam da se i dalje smeješ gostima za neki evro više, ali isto znam koji ti gost najviše nedostaje, plavušo moja sisata
Ave
+