Polomio bi te ki sučku
Pretnje nekome, da će ga polomiti kao sučku to jest’ suvo drvce.
Milutin: Slušaj Milutine kad’ ti planiraš da mi vrneš oni evri?
Dragutin: Stotku do subote bratić, a ostalo do iduću subotu.
Milutin: Ako ne vrneš sve do idući ponedeljak, ću te polomim ki sučku, ma ću te urnišem bre!
Manjerče
Malo uglavnom mal’ čuknuto il’ polupano emajlirano ili metalno lonče sa drškom. Čuo uglavnom u selima u Varvarinskoj, Trsteničkoj, Jagodinskoj i Rekovačkoj opštini.
L: Oj Milevka, pa di si ti?
M: Di gori Leposka, eve me!
L: Uzi ono tvoje manjerče s’ okrnjeTu drČicu (drškica) i daj mi mal’ kukuruz, će mi lipcu kokoške.
M: Ti tako svako mal’ a nikako da mi vrneš manjerče kukuruz.
Premljaviti
1. Ubiti krhku životinju kako ne bi sama lipcala. (umrla)
2. Ugnječiti
1. J: Živadine će premrljavimo jutre ono bravče pod streju ceo dan bleji, beljaj mi prEziva. Aj da vidimo da l’ mož bude neko jelo od to jadniče dok ne lipče samo.
Ž: Možda ne mora Javorka jerbo marveni doktUr dobar.
2. L: Stan’ bre Stanimire, paz’ kako legaš, će mi premrljaviš dete ovdI.
S: Dobro, nisam lud Lado
L: Al’ nisi ni čitav, sam’ roveš kad’ se naločeš vino, i buričkaš mi se po krevetu!
Pomoravske andjame
Neko čudo koje noći iskače iz Morave i jaše, davi i tera ljude po Moravi i selu. Inače priča o (s)andjamama su uglavnom pričali pijanice drugima.
Baba Gina: Sine? Ti pričAla baba kako StanImira ToolInog prEsrela andjama šesetsedme godine na Spasovdaan? D’odvežem budze jal’ da ćutiim?
Unuk: Nisi mi pričala. Pričaj nano.
B: E tako ti je to bilo. VrćAo se Stanimir sa zavEtine u DrenOvac, iš’o sve kraj Morave, a tam kod nina Rosine kuće bio vrbak, i kad’ ete ti krivak. Ripi andjama usjaši ga i tako ga grebAla, terAla i jašila ceO noć sve dok prvi petlOvi nisu zapevAli. Tako ti to bilo blago babe.
Prepinje se na prsti
Dizati se na palčeve nogu
Disa: Di si bre Gišo
Giša: Eve me Diso, nego ne fališ se, ‘bem mu dete?!
Disa: Što bre Gišo, zato što mi krmača suprasna?
Giša: JebAli te praci, nego ne govoriš, da si bio sa onu Milenu Perinu?
Disa: Idi bre, di da se falim, posle svakog vidjanja zgrču mi se palci na noge!
Giša: Što bre, dete mu jebem?!
Disa: Pa sve se na prsti prepinjem, da se gledamo
u oči, glavu višlja od men!
Jeb’o li te stvorac, sunce ti detinje!
Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...
Strina gleda Kasandru i sprema ručak, ode na tren do podrumče po luk, a ja iskoristim priliku pa izvadim kabal od televizora iz struje... nina se vraća
Strina: Ribče, jeb’o li te stvorac, pa znaš da nisam gledAla jučeranju ‘pizodu, sunce ti detinje jA!
Ja se smejem i begam iz kujnice a ona baca glavice luka za mnom i ponavlja istu pCovku: “... Još se i rebećeš!”
Gradina (=bašta)
Gradina je naziv za baštu u pomoravskom kraju, a možda i negde drugde
Milada i Miloica ručaju jučeranji pasulj...
Miloica: Lado, živ mi ti donesi malo ljuticu iz gradine.
Milada: Ne mog’ bre Miloica, dete mu jebem, nisam stala ceo dan, sam po gradine kopam, čeprkam nešto, pala sam s’ nogu!
Miloica: Idem sam u gradinu i né ni da se vrćem!
Treći put = čas’
Kada se u većini sela Pomoravlja (verovatno i drugih krajeva Srbije) dva drugara sretnu tri put na isti dan, onda jedan mora da da čas’ to jest da časti u lokalnoj kafani vinom ružicom ili rakijom.
(Pijac u Velikoj Plani)
Milivče: Diso! Pa treći put te srićem danaske, aj kod Dragu u kafanu na čas’!
Disa: Živ mi ti, ne mogu, Milo!
Milivče: Ej ‘bem mu dete, ne mož’! Nemo’ se bre rezilimo pred narod, oder ovam pred kafanu!
Disa: Ajde ako se mora, men’ rankovaču jednu (rakija od šljive ranke) !
Bucati
Bucati je pomoravski glagol koji označava “preturanje po tuđim stvarima” ili “traženje nečega” kao na primer “bucanje” to jest prevrtanje tuđe fioke i traženje para ili slično...
Unuk 1 : Nanooo, Nemanja ti buca po tvoje komode!
Unuk 2 : Nemo’ da ješ ono što se ne je mali, znaš, i ti si buc’o po babine vitrine i tražio oni dukati skoro!
Baba : Nemo’ da jete zaj’no... da ve ja ne razbucam i pokažem di je sever, di je jug!
Meljan pasulj
Način na koji se pasulj prebranac pravi u Pomoravlju. Mleven pasulj.
A : Ženo, di je ručak?
B : Eve, sam' da ga izvadim iz rernu!
A : Šta je opet musaka bez meso?
B : Jok, danaske, meljan pasulj!
A : Pa kad sebe nismo jeli meljan pasulj!
B : Etenakana ti sade, pa se najeđi, sve da poje'š!
Kam iće, kam piće?
Gde je jelo, gde je piće? Zašto nema ničega za jelo, za piće.. Izraz koji se koristi u Pomoravlju od strane starijih mada često i mladjih ljudi kada odu negde u goste.
Otišle Krljke kod Krivošija u Ćupriju u goste :
Svi sede za stolom sat vremena, zgledaju se a niko ništa da ponudi, na to će iz jedanput stari deda da ripne i vikne
A : Snajke! Kam iće, kam piće, nismo valjda došli da se gledamo?
B : Eve sad će da prekoljemo i prajci i janjci i kokoške po avlije ako treba!
A : A rakija?
B : Sade će Ranđ'o po njojze u podrumu, nje vala imadne sve da ve podavimo! Ajde ajde Ranđele, da ni ne otinu gosti pa da ni bidne pos' mlogo žao!
Nemo' mi stadaš na muku
"Nemoj da staješ na muku!" Samo na malo zaboravljen moravski način rečeno.
Stevka : "Oj Milivoje, di si?"
M : Eve me u gradinu, majem se s' ovu papriku.
S : Kak'a ti je to paprika?! Pa ne bi ju bre uzela za badava! Ljudi u Drenovac tam' po avlije imu papriku 3 u kilo!
M : Nemo' mi stadaš na muku bre Stevka!
S : More nemo' teb' da padne na pamet s' tu papriku na pijac u Paraćinu di'eš, da ni se sajiri narod po selo!
M : Ajde di!
Kaki je ka' pritka
Kada je neki momak mnogo mršav, često visok, čigljav, "motkast".
1. Primer :
A : Si vid'o onog Milivojevog malog?
B : Jesam bre! Kaki je kA (često kI) pritka, sutra mož' žena s' njeg da podupire veš, kad se suši u avlijE!
2. Primer :
A : Ti ki da si se lečka podgojila, preznaj?!
B : Di bre?! Kak'a sam ki pritka, a i ne jem ništa posle šes'!
Čandija - čandije
Čandija znači na pomoravskom dijalektu krov, nastrešnica, a čandije su crep. Inače stan pomoravskih seoskih dživdžana (vrabaca).
Zbili smo se u ovu sobu ki dživdžani u čandiju.
Tek proviri neki dživdžan iz čandije.
Dorčo r'za u jar (štalu), krmača brekće i burička se u svinjac, kokoška se razcacorila, dok dživdžani mirno spava'u u čandiju.
"Di ju čovek?"
Gde joj je čovek u selima Pomoravlja. Pitanje koje babe na sokacima, na pijaci ili vašaru postavljaju jedna drugoj kada ugledaju neku raspuštenicu ili udavaču.
Baba 1 : Lele gle Milenu Bulinu!
Baba 2 : Ju od kad je nisam videla, kuku pa di ju čovek?
Baba 3 : Reče mi juče njezina svekrva da ju se još nije vrnuo iz Nemačku!
Baba 4 : Kuku a ona tako sama i po selo i po Palanku baza!
Baba 5 : More, od kako ju Ranđel u Nemačku, nju gleda ona' Arsa iz Planu!
*Palanka = Smederevska Palanka
*Plana = Velika Plana
pezevenk
Pezevenk je arhaična reč koja označava onu budalu iz druge klupe koja ti stalno nešto podmeće.
Posle časa Milorad hoće da ustane sa stolice i ode na veliki odmor medjutim zalepljen je za stolicu. U tom trenutku prolazi Miloradu kroz glavu da je to Dragorad koji se već kerebeči.
M : Ti li si jopet, pezevenku li jedan!?"
D : Buhahaha, ajde smiri se bre!!!
M : More 'bem ti mater dziljavu!
ćirikati
Један од синонима за речи зафркавати, затраковати, задевати коју "моравци" радо користе.
Баба Драгиња : Синко, ел знаш ди ти је деда?
Унук : Уд'о се у Паланку, бабо!
Баба : Море, немо' се ти ћирикаш с' мене бре!
jagodinski-naglasak
Типичан шумадијски нагласак(косовско-ресавски дијалекат или моравски нагласак) који се користи у Великом Поморављу ( Јагодина и околина, Ћуприја, Свилајнац, Параћин, Деспотовац, Лапово, Варварин, Ћићевац, Рековац, Велика Плана, Баточина, Рача... ), који ја и моја породица из Ћуприје и Ћићевца врло радо користимо. И у западном понегде се користи, например : Трстеник, Крушевац, Жупа и Врњачка Бања.
Моја специјалност је Велико Поморавље па тако могу о томе(тем) више и да кажем.
У доста случајева где други користе слово "о" а и "и" ми користимо "е". Све ређе се чује али например моја баба и данас дањи каже мојој(моје) братаници(братанице)кад јој(јУ) је немирна са косицом : "Немо' д'уадараш с тУ кикУ кИ крава репЕм! Мада и користимо речи које се уопште или ређе користе у другим крајевима као : рипа или понегде рипље = скаче, ми кажемо "ШУМА" док други кажу "ШАША" и још нешто а то је да сам чуо да је код "нас" жито = пшеница а у неким другим крајевима кукуруз. Комиљка од кукуруза је код нас у неким селима "комина" а кукуруз "корење", неко је "неки", свако је "сваки", нико је "ники", немој је "немо", као је "ки", патка је "шотка", јој је "ју" а ко је "куј или кој", њој = "њојзи", њен = "њојзин", мало = "лечка", много = "млого", брзо = "брго" морка/ица = "мисирка", а постоје и скраћени облици као например : вас = "ве", вам = "ви", нас = "не", нам = "ни", а слово Х скоро непостоји : 'рана, њи', 'ајка, Т се на крају доста речи губи, милос', старос'. Надам се да има пар људи из тог краја па ће разумети бар већину ових речи.
Живадинка : Па ја ју бре реко' да се непонаша ки шотка, сам' гега с дупе.
Малина : Куку мене грдна! Тако се понаша а млого стареја од мен'!
Ж : Немо' се љутиш ал' ја морам кући да подгрејем СЕнишЕ ручак, не он да могадне да се снађе без мен' а био у чаршију у Варварину да ми там купи мушкатле.
М : Ајде ајде иди и ја мора д'идем да скупим детиње играчке док ова мој не дође.