Tup nož

Prateći deo bar jednog pribora za jelo na svakoj gozbi. Posle polučasovnog guslanja po tanjiru da se preseče mlado janje, meko k'o majčina dušica obično se uz mrsne psovke baca i jedino što može da smiri je njegova oštrija varijanta, kidanje mesa prstima ili po koja ljuta na iskap. Ova varijanta drkalice za živce je prisutna kako na stolu, tako i za stolom. Obično sedi pored, ili na dva mesta od vas, sa celokupnom pojavom k'o da stalno sleže ramenima i snebiva se. U stvari, to je samo taktika da navuče žrtvu i počne da vesla svojom tupom oštricom. Kada već konstatuje da ne sme ljuto, jer ga muči gorušica, čir, štuca i larve ispadaju iz njega, seli se na teme kako su nekada prasići i janjići izgledali k'o da spavaju na stolu i kako su svi bili brat bratu, brat. Vi ne stižete do reči, ali ni do viljuške, a kamoli do tupog noža, te gladni i nervozni klimate glavom, sve dok ne poželite da mu dođete glave njegovim kompanjonom sa stola. Možda je ipak jedini izlaz u ovim slučajevima, ukoliko ne želite da robijate budalu da se unezvereni k'o majmun u žitu otkinete od vatrene vodice i uhvatite u kolo, pa sad, brkata baba Cveta, ili tup nož, presecite sami.