Turbo folk soul therapy

Rešenje za svako sranje koje ti život priredi. Ne postoji bol pod ovom kapom zemaljskom koji ne može da ublaži neki od stihova Jušnog Vetra, niti rana koju ne može da isceli setni Sinanov glas. Pod ovim crème de la crème muzičkim pravcem, naravno, mislim na turbo folk i narodnjake ili što bi naše zapadne komšije rekle cajke, a od izvođa ovog žanra posebno se izdvajaju Sinan Sakić, raniji projekti Mileta Kitića, Aca Lukas, Džej kao neki prelaz sa turbo folka na prave narodnjake i konačno Šaban, Tozovac, Miroslav Ilić i Toma Zdravković ali ja sam samo čovek da bih pisao o njima, pa tu temu ostavljam nekom drugom.

Turbo folk. Šta je to? Muzika ili šund? Lajfstajl ili klasična kičerica? Jebeš mi sve ako znam šta je al' mislim da polako shvatam njegov značaj. Nekad, dok još nisam popušio kurac života, mislio sam da je to klasična komercijala i teško sranje ali kad sam prvi put primenio turbo folk soul therapy i primetio promene morao sam da preispitam svoje shvatanje turbo folka. Ne, to nije muzika. To je, bre, melem za dušu!

Elem, pošto si već ispušio gorepomenuti kurac i udario dupetom u ledinu polako shvataš da moraš nešto da promeniš u životu. Dolaziš kući, razočaran i ne znaš šta ćeš sa sobom. Dedina sačmarica te gleda sa zida i smeška se nadajući da planiraš da se kobejnuješ. Prc malo! Teraš u kurac i dedu fol lovca i nebaždarenu sačmaru. Sačmara hnjo hnjo... Saberi se, zaboravljaš koliko si sjeban. Ulećeš u sobu i guraš ključ u bravu. Sedaš za komp, pališ jutjub. Kucaš u srču SINAN SAKIĆ, nameštaš sluške i teraš sve u kurac. Posebno Kobejna, jebo mu pas mater ćomansku.