U leru
Завидан положај сваког говнета.
Неутралан положај, сличан моторном возилу у леру. Није ни да је угашен, ал као да јесте, не помера се. Исто као и срање, осећаш напетост у стомаку, знаш та ти је смрдљива судбина, ал ништа још не излази. Напет ко пушка. Не излеће, ал спреман да крене.
Враћам се кући са баскета, гледам у реку поред пута, размишљам о животу. Одједном, срање. Осећам како се смеши несрећна судбина мојих гаћа и околине. Правим гримасе истоветне са изливима бола порно глумица, скоро да стењем и мислим: „Ајде молим те само овај талас да ме прође, и стижем кући.“
Следећа сцена, откровење. Осећам оргазмичан осећај уз чудан звук пригушеног прдежа, помислим,: “У леру је!“ СЛОБОДАН САМ. Више ништа не боли, могу да шетам мирно до куће, са благим смешком на лицу и мислима о апокалиптичком срању које ће уследити када се докопам WC-шоље.