Srednjovekovna kraljevska zanimacija. Nije bilo ovih modernih džidža da se vesti šire, pa je neki siroti glasnik morao da dotrči kod kralja i da mu ih saopšti. Kad bi vesti bile loše, kraljevi bi često u naletu gneva umeli da bes iskale na onome ko je to i saopštio. Jeste da čovek nije ni kriv ni dužan, samo je preneo šta se desilo, ali kralj bi se bolje osećao, pa jebiga, šta da se radi...
- Lorde, loše vesti...
- Kakve?
- Kraljica, izgleda, bludniči sa Erlom od Lankastera. E sad, neko to mora da saopšti voljenom nam kralju Henriju VIII, a tvoj je red...
- Uf, nemoj, molim te! Još se sećam kako je prošli glasnik završio...
- Nezgodan nam nešto kralj otkako je čitao Žitije kralja Milutina i njegove metode... Nego, da pozovemo mi dvorsku ludu, pa da mu on to saopšti, kao kroz zajebanciju...
- Važi, a ja odo' da raspišem tender za novu kraljicu i rezervišem ćeliju i dželata za staru... Opet.
...............................
- Sine, ide li ti otac odnekud, baš kasni!
- A, ne! Imaš ti običaj da ubiješ glasnika, pa neću da ti kažem da je opet zaglavio u kafani!
Kakav zajeb +
Moja sestra je kao malecna imala običaj pred mamom da izgovori stvari tipa:
"Ako me ne povedeš napolje reći ću mami da si prosula supu u wc šolju."
- Istrčo od Maratona? Bravo momče! Kaži...
- Imperatorka se kara...
- Ubijte govedo... Što si nedostupna ženo, majku ti jebem...
Bravo!
Па за овакву добру историјску увек *