Skitnica, lutalica, prosjak pred vratima onih koji imaju malo ili "malo" više od njega. Konačno je pronašao svog ljudskog komplementa i prihvatio mesto u dvorištu fiksiranom ogradom. Nije mu mnogo bolje nego bez vlasnika, ali barem redovno dobije da jede, ne kisne i nije mu hladno. Ne duvaju mu vetrovi oko mokre glave, a klinci u prolazu ga ne gađaju kamenjem misleći da je opasan. Nije on opasan, čak i voli te iste klince, samo je prljav i neuredan. I mršav, premršav od gladi koja ga muči.
Nije on za to kriv, možda je prethodni vlasnik odlučio da mu je previše da i njemu baci koru hleba, možda se odselio, prodao svoje vekovno ognjište i otišao za boljim životom, a njega ostavio na vetrometini. Možda. Možda ga je majka i okotila na ulici, u nekom žbunu ili rupi i takvog ostavila čim je imao snage da zagrize sisu. Nebitno. Odrastao je tako kako jeste i za bolje i ne zna.
Sad ima, ne mnogo za neke, ali mnogo za njega. Toplo. Hrana. Mesto. Ljubav. Ima svoje parče dvorišta koje on nadzire i koje je neprikosnoveno. Čik probaj da mu nešto uzmeš, ostaćeš bez prstiju ili njega neće biti. Tu on čuva.
Пази шта си рек'о, сети се да ћемо се упознати на окупљању, да видим какви анђели испод немирка вире! :-Д
Јебига, Бруце, опет сам ти цепн'о минус.
плачипичкасте
+1
Плус, не свиђа ми се што се трпни придев из наслова дефинише као да је именица.
Jebeš minus, kome je bitno, ali ovo što si mi napisao ja i ne razumem. Mislim, razumem svaki pojam pojedinačno i celu zamerku, ali nisam jezički toliko potkovan da bi video finesu.
Плачипичкастој (без увреде :-Д) атмосфери дефке више одговра трпни придев, како год да је дефинисан, него, рецимо именица исте основе или глагол, можда...
Ма, то је мало беспотребно залуђивање, реално, јер, не пишеш модернистичку поезију па да се гађамо која врста речи би била меродавнија да опише твој уметнички замах, бља, бља...
Опет поч'о с овим плачипичкастим... :-)