Ulica greha
Najčešće leti, predveče kad za'ladi i kad postane prijatno za šetnju. I najčešće onima koji su počeli da ''paze'' na svoju liniju i ne jedu ništa posle 20:00 časova.
To je ona ulica koja posle svakog drugog drveta u aleji ima po jednu prodavnicu brze i ukusne hrane, od šiš-ćevapa preko girosa i punjenih gurmanluka pa sve do palačinki (eurokrem, plazma, višnja) i drugih poslastica, a koja mami na greh kako vizuelno tako i mirisom koji priziva celom ulicom i budi i ostala čula.
Gledajući očima potencijalnog grešnika, toj ulici nikad kraja.
Treba doći do poslednjeg fenjera, ili onog crvenog svetla na semaforu raskrsnice, od kojeg će, napokon, krenuti nova ulica koja ne zove na greh, a u ovoj ne pokazati slabost.
Nikad kraja ulici, kažem ja lepo.
