Ona je totalno kul. Farbaće kosu u zeleno čim joj se ukaže prilika, ona ne veruje u Boga ( ateista je ), vernici su glupi i smaraju. Na sebi nosi hiljadu boja ( svršava na karirano, šljokice, mede ), ne voli decu, pogotovo bebe, njeni je ne razumeju, oni su glupi. Jedva čeka da ode od kuće, grad u kome živi je najveća miguća selendra, ljudi su tako prosti ( ona mrzi ljude iz dna duše ). Sluša isključivo indijski pop, obožava da komentariše tuđi izgled i da se hvali bojom svojih gaća. Ime omiljenog pevača ne zna ni sama da izgovori. Svršava na male, zelene vanzemaljce i čeka da dođu iz svemira i da je odvedu sa ove ''glupe'' planete.
"Princeza", uglavnom Beograđanka, koja mrzi sve što diše na ovom svetu. Takodje poznata kao Nafurana mala.
- E ć...
- Ne prilazi mi, seljačino, ja sam urbana, ja kenjam asfalt umotan u papiriće ferero rošea, Bebi Dol i ja snifamo lobe uz pomoć 100 dolara, istih onih koje je Vd na samrtnoj postelji dao Milanu Mladenoviću, koji je posle dao Bojanu Pečaru, koji je posle dao Margiti, koja je posle dala Sonji Savić, a uskoro ću da umrem i ja jer imam sidu i to je tako prokleto kul, da mi nisi prišo seljačino, ja sam urbana jako, ne zagađuj mi auru...
- Alo, ribo, koj ti kurac, samo sam hteo da te zamolim da preparkiraš juga, zagradila si me, ne mogu da izađem.
