Uspeh

Ustanite rano, radite, radite i samo radite. To je formula uspeha... U drugim zemljama. Ovde formula uspeha jedna zanimljiva reč koja nosi tako puno značenaja-snaći se. Ali ja nikako ne mogu da dokučim šta je uspeh u Srbiji. Postati bogat i slavan je ovde vrlo lako. Jednostavno, ljudi su postavili merila koja je lako dostići. Prijaviti se za rijaliti šou, recimo, napraviti što veću budalu od sebe i eto popularnosti. Ali šta da rade ljudi kojima se ta merila gade? Sistem postoji i uvek će postojati, bez obzira koliko se nekom činilo da ne funkcioniše, i loša pravila su pravila. I loš sistem je sistem. A ono što je problem je vrednovanje sistema. Korupcija, recimo nije nikakav tumor društva. To je obično pravilo koga se ljudi drže i koje poštuju. Zaustavi ih policija, znaju pravilo-daš određenu sumu novca i voziš dalje. I sistem vozi dalje i sve funkcioniše. Dakle, problem su pravila. Pravila koja vrednuju uspeh. Ljudi stvaraju pravila a pravila su merila jer svako u sebi sadrži neku vrednost. "Kul" je biti pevaljka. Pevaljke zarađuju odlično i društveno su prihvaćene. "Kul" je biti kriminalac. Antonio Montana, Arkan, Mika iz Zemuna, Žika sa Dorćola. Svi su oni "kul". Država ih ne hapsi, žive odlično i kako je jedan kriminalac rekao: "Ja za dve godine proživim ono što neko ne proživi za ceo život". Ima tu velike mudrosti. Indikuje problem. Dete u školi dolazi kod nastavnika koji radi za 400 evra, a otac mu taj novac troši za dan. Najbogatiji čovek u Srbiji je svoje bogatstvo stekao na nelegalan način i on je društveno prihvaćen. Sve su to vrednosti i pravila. Nema Srbija nikakvih problema jer ona živi na običajnom pravu. I ne razmišljaju ta deca ništa loše. Samo su racionalni. Imaju uzore. Imaju pravila. Imaju sistem. Uspela su.