Užiriti

Nikne drvo hrast. Pored njega još još takvih. Šuma.
Rodi hrast svoj plod koji se zove žir. Dođe jesen pozna i žir se smori i opadne.
Čoban potera ovčice u šumu i one hasaju žir. Budu debele.
I tako nastane izraz užiriti koji znači da se nešto dobrano podgojilo.

- Mićo, sedi, odmori. Zaglavio se između dva reketa, ne znaš 'de biješ.
- Malo sam se užirio preko zime, jbg...
- Ako, valja se. Malo suši zube, pa ćemo se menjati.