Spisak potpuno neproverenih stavki, koje se kreću od bapskih nadrilekova, pa do proverenih informacija koje smo preko Blic žene dobili od čuvenih naučnika sa Univerziteta u Masačusetsu, a kojih opet ima toliko mnogo, da kada bi ih sve ispoštovao, trebalo bi ti najmanje dva sata da izađeš iz kuće. Jedan sat sve to da uneseš u sebe, a još jedan da izađeš iz WC-a. Ukoliko preživiš, naravno.
- Nakamura Petroviću zašto si zaksanio na posao?
- Nije gazda, ustao sam na vreme po japanskom običaju, nego dok ispoštujem sve što valja ujutru po verovanju i proverenim informacijama, treba mi četrdeset pet minuta najmanje. A i probudio se ja ljepo, no nije mi se radilo nešto. Spreman sam da nadoknadim sve tako što ću duže ostati da radim danas, ako treba i do ponoći. Je l' mogu danas ranije da izađem s posla jadan, moram u Podgoricu putovat? Tako da ću sve stići da završim ne brinite. Odo da prilegnem u kancelariji, probudite me u pet.
- Markoviću, šta je sa njim? Jesam ti rekao da je podvojena ličnost i da moraš da podstičeš njegovu japansku stranu?
- Rekao si gazda, ali počeo je da meša sve živo što je čuo da valja ujutru kada se ustane i izgleda da pobrljavi malo od toga.
- Ček bre, o čemu pričaš ti?
- Pa znaš ono gazda, čim se ustane, valja popiti jednu čašicu rakije, pa onda kafu jer kofein razbuđuje, cigara ubrzava mozak, voće je dobro jer moraš da uneseš određenu količinu biljnog šećera u sebe, malo belog luka za srce, pa onda malo meda, al' na njega iscediti limun valja, pa sendvič i tako se spisak tih saveta nastavlja, a on sve to radi ujutru pa je poblesavio skroz.
- Ma dobro, nema veze, ionako kada je Japanac za dva sata odradi više posla više nego svi zaposleni zajedno, tako da i nije strašno, samo da ne utiče ovo na njega puno.
- Ne brini gazda, sakrio sam mu gusle.
- Odlično.
