Vašar

Vašar - deo godine koji seljaci obožavaju, građani beže od njega, i deo godine kada ciga gura tezgu 'sas pravo zlato'.
Prvo idu pripreme nekoliko dana pre ''spektakla''. Šatori, tezge, vrućina, znoj, smrad, aparati, vožnje... dok se sve to postavi, digne se abnormalna količina prašine i poremeti standardni raspored pa psovke samo lete.
Sve počinje ujutru. Ako živiš u gradu u kom se održava stan, strepiš od toga da li će tvoj stambeni prostor izdržati toliku rodbinu. Spisak gostiju:
Keva, strina, tetka, tetkina deca, strinina deca, prijatelji i njihova deca, deca dece tvojih prijatelja, paša i njegova žena, babin starački dom i okolni starci, a stari školski drugovi će sačekati napolju da ne prave gužvu.
Kada dođu, iznosi se 500 kg prasetine, sarme i punjene paprike.
Kako je divno posmatrati vašar sa terase! Čika Pera se dere u mikrofon, čuju se cajke na sve strane, miriše šećerna vuna, pljeske i roštilj. A o gomili male dece koja vrište i keve/ćaleta koji se preznojava i da ne pričamo.
Kao kreneš nešto aj da vidim šta ima. Mali milion tezgi sa majicama (print Neznam dali sam video nesto vise seksy od tebe ! ), ciga prodaje nar(akcenat)ukvice, zlato, 3 za 100 dinari.
Tu i tamo vidiš neku jadnu životinju u kavezu koja samo što ne presvisne od vrućine, kola puna voća i povrća ili nekog opakog motoristu što zauzima pola puta. Jeee.
Nije čudno da vidiš nekog kako na sred staze knjava. Obično će neko iskočiti ispred tebe sa nekom stvarčicom i tražiti da mu daš pare, sve dok te ne smori nenormalno pa mu daš neku siću.
To je taj slavni vašar.