Vetar

Sve je kurac, dokle više ovako, melanholija, ide vonTrir, kada će da prestane, moraš kod psihologa, ma on mii neće pomoći, baba odjebi, šta ti Dušane kenjaš, dokle više ovako još jednom, sve je sranje, duboko, ne mogu ovo da trpim, šta da radim, sve je uzaludno, možda da nađeš ribu, riba je uvek izvlačila, čak i kod Andrića, čemu sve ovo, koji će mi znanje, neću da odradim zadatu temu, ne bih ženu i dvoje dece, smor je, piči katatonia, dum metal, na radiju blok aut, baterije su crkle, čovečanstvo smara, profesor je degenerik, Vučić opet na teveu, Toma besedi, dvočasno sedenje na vece šolji, jedna pljuga, druga, pivo, drugo pivo, treće, krevet, pranje zuba, doručak, baba hajde prekini ne zanima me, Dušane obuzdaj se, šta te boli kurac šta sam radio za vikend, nema ništa novo, da tetka, ok je, nemoj da si dosadna, tetka odjebi. Ćao, da, ok su kod kuće, ok, pozdravi i ti tvoje, deda? Ma deda je dobro... a ne, ne, deda je umro, izvini zbunio sam se, ima mesec dana.

Vetar kao tok misli, nanese novi talas vode, prepun mirisa morske trave, soli, sardina i krvi. Drmne podsvest da ispliva i izbaci na površinu svo zakopano nezadoviljstvo, donese novu nadu, kao što severac radi zatvorenicima proklete avlije, baci im mamac slobode van rešetaka kroz želju za skidanje bele majice na crne pruge. Ili crne majice na bele pruge?

Udari u glavu osećaj živosti. Smeh, radost, dobar fazon brate, Miloše dobio si šuk, hahah, e pijemo za vikend biće do jaja svirka. Zovi neku pičetinu da se ne smorimo. Nazad u 375. , prolazis kroz vrata naroda, sloboda, osvajaš svet, tripuješ vođu. Napolen plače, Hitler se ubija, Spala crnina, prošlo četrdeset dana, manija, drma brza muzika, daj panteru brateee, crnci pevaju a-le-lu-ja, ma može i to, dan je radosta, šareno odelo, kit se nasukao, sunča se, zrak sunca prži lice, vitamin D radi, kalciferon, jačaju se kosti, kajsija pupi, dojaj trenuci, smeh, radost, dobar fazon.
Sve je ovo prolazno, opet pao mrak jebote, opet dunuo vetar, daj pravi vetrenjaču.