Mozes pisati uz veta,r niz vetar. Mozes ga samo gledati. Sam, posmatrati nevidljivo pomeranje vazduha. Cutis i gledas u prazno. Mnoge je vetar nasukao negde. Mnogo je puteva promenjeno. Prosto iskljucis motor i budes deo pesme deo nezaprljane price, deo univerzuma. Cisto dok ne mislis dok ne radis. U sebi imas milione godina evolucije i borbe kojoj dugujes svoj izgled i potencijal. Citas, gledas, vidis, menjasi nikad ne stajes putnice. Bilo je mnogo putnika pre tebe i bice ih jos. Nema utabanih staza.. Ides dok cuka kuca. Ko zna kakav je put pred tobom. Samo pognute glave.
Primer ja nemam devojku. ne verujem u cudo ljubavi. Treba se to odrzavati kao biljka. Da se zaliva pazi. Mozda ona zna kako da pricu napravimo boljom da joj napravimo pocetak uvod. Da napravimo sami jak vetar i vidimo gde bi nam pokazao pravac. Ko neki magnet da se sastavi plus i minus pa nke duva kolko oce.
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Кафка као узор?
pljunuti džojs
Liči mi ovo na nešto... možda na ono kad u ''Bombarderu'' Bjela priča o crnim rupama ili tako nešto... uglavnom +
Kafka, Gete, Momo Kapor Gabrijel Garsija Markes s onom njegovom 100 godina samoce :) legende
ja bih dodao i: Vaha, Šećo, Oblo, Kocko, Ćoško...
A đe je Kafka, mora bit' i Momo...
Без Мома не иду никако Станоје, Благоје, Милоје и Радоје.
Ćalovićka!
Kako je? Dobro je.
Ajde da se odabere ovo