Мушкобањаста девојка у коју добро морате да се загледате да бисте скапирали да је у питању "нежнији" пол. Развијених, широких рамена, као да је џакове цео живот носила, више подсећа на дрвосечу, него на женско чељаде, које сутра треба венчаницу да обуче и штикле назује. Док је гледате имате утисак да ко из шале приколицу кукуруза може да истовари и једном руком шлепер шљунка искипује. У пределу грудног коша се назиру неке избочине, али ипак веће сисе има дебели комшија Думба са петог спрата.
Верује се да у својој соби на зидове качи кожу оваца које је сама заклала, а испод кревета држи буздован, за не дај боже, ако искрсне какав мегдан.

Izraz koji se vezuje za običaj koji je nekada bio raširen u zabačenim planinskim selima južnog dela Dinarskog pojasa (Crna Gora, severna Albanija), da se u porodicama koje nemaju muškog naslednika, jedno od ženske dece odgaja kao muškarac. Takvo dete se naziva virdžinom. Smatralo se da će se time omogućiti opstanak porodice, jer će u njoj imati ko da radi, obrađuje oskudnu zemlju, ide u seču drva, brine o roditeljima kad ostare i nasledi ih kao glava porodice. Pokušaji da se od ćerke napravi sin, često su se zavržavali neuspehom, jer nije bilo dovoljno da se detetu kriju polne odlike (grudi i slično) i da se ono vaspitava kao muškarac. Menstruacija je predstavljala stalan problem (mada su zabeleženi slučajevi da je kod nekih virdžina mesečni ciklus iščezao kao posledica jednog vida autosugestije), a buđenje ženske psihe kod virdžine je bilo posebna teškoća. O tome svedoči i kultni domaći film "Virdžina" iz 1991. godine (režija Srđan Karanović, Marta Keler u ulozi virdžine). Sećam se da smo u osnovnoj školi, pod uticajem tog filma, feminizirane muškarce zvali virdžinama. Inače, i dan danas ima nekoliko slučajeva živih virdžina, od kojih je o jednoj iz okoline Žabljaka National Geographic Srbija pre par godina napravio reportažu.

Изузетан домаћи филм од кога су нас подилазили жмарци, о старом обичају у планинским селима. Уколико би се у некој кући упорно рађала женска деца, отац је обичавао да једно од женских новорођенчади обзнани као мушко уз неизбежан пуцањ. Таква девојчица добијала је мушко име, понашала се као мушкарац, бивала домаћин славе, повезивала груди и никада се не би "оженила", остајући заувек девица.

Девојчица која када се родила њен je отац узвикнуо : Прва, а мушко!

Žensko koje živi, radi, oblači se i oseća kao muškarac. Obrnuto od tranvestita.

Devojka naspram koje i Šerifovićeva deluje isfeminizirano.