Vrata

- Uh, olešiću onog Dakija od batina gde ga nađem, keve mi!
- Što? Šta je bilo?
- Slinio mi da mu pozajmim auto i ja kreten pristanem iako mi auto sad treba k'o lebac! I lepo mu naglasim da u 10 dolazim po kola kod njega i koliko mi je bitno! A on će meni „Ma, nema brineš“!
- Da pogodim; nije bio kod kuće.
- Ma jok, samo sam poljubio zaključana vrata više puta! Da bar okačio neku ikonu na vrata, pa i vladiku da preteknem u celivanju svetaca!
- Vidi, čuo sam da je sinoć priveo neke dve rave i obe ih odradio u kolima. Kažu, prskalo na sve strane i jutros ih je oterao u servis za pranje vozila da ih iznutra srede i očiste. Mislim da je i bolje tako, obzirom na okolnosti i, khm, ljubavne fleke...
- Ono, jes'. Ali meni kola i dalje trebaju.
- Drž' ključeve, ali do večeras da mi ih vratiš.
- Ma, nema brineš.