Naizgled samo obične, prašnjave i okrnjene stvarčice nađene među polomljenim i starim predmetima, iznošenom i izbledelom odećom, na tavanu, u podrumu...
Vrednost im neprocenjiva. Okidač uspomena. Put u prošlost. Detinjstvo. Mladost. Buđenje nekih čudnih emocija. Nostalgija.
Moja fioka. Druga soba. Moja kutija. Izvor sećanja.
Mali, plišani majmun od kojeg se nisam odvajala ni kada mu je Marko otkinuo uho. Majmun kome sam ofarbala obraze u crveno kako ne bi morao da jede cvekle koje, anemična, nisam mogla da podnesem. I majmun od kojeg sam se oprostila kada sam morala da odrastem.
Pisamce koje sam dobila od tog istog Marka kada smo malo sazreli. On je bio tako nespretan, pažljiv i stalno pokušavao da me nasmeje. I uspevalo mu je.
Jedan crtež. Značka. Neka stara ogrlica. Fotografija. Kliker. Omot od čokolade. Karta za koncert. Nekoliko mirišljavih papirića. Dnevnik. Poster i zeleni „kamen“ sa Jadrana....
Stvari koje pokreću priču, i vraćaju, i sećaju.
::преслишава се::
...стари стуб, први цд, старе плоче, бураго порше, бушна фудбалска лопта...
Сјајна дефка! +++
Njah... Malo mi patetično ovo vraćanje u prošlost. Ali dadoh plus... Kad sam sentimentalan k'o konj.
Majo, sad povezah ovu i moje školsko. Tematski različite, a opet nekako slične, bar po emociji! :D
Ja cim pomislim na skolu krenu mi suze na oci, kolko bih voleo da idem opet u osnovnu UH!
Е ово је супер :)
Имам оваквих стварчица по кући по фиокама и пакетима, и све знам одакле ми је што и има вазда нека прича везана за то :)
Ja imam plisanu macku :) nalik na garfilda :) Podseca me na moju prvu devojku, cak i jos mirise na nju :) Ajoj covece i sad mi suza ide dok pisem i dok se secam :((
Супер. И сам текст ради на носталгију.
Кренем да претурам, као да побацам неке ствари, да направим места... ма нема шансе, пукне ме нека полу депра, носталгија, неки тај фазон, и на крају бацим два папирића и оловку из шеснес кутија које сам као кренуо да рашчистим хаха
ajao, pa ti objasnjavas + :)