Kada vam je kursor miša na start meniju (dole levo), a želite da zatvorite aplikaciju klikom na "X" (gore desno), a vi ne pomerajući nijedan deo tela zovnete ćaleta da dođe iz druge sobe da vas zaljulja ne bi li se kursor i "X" poklopili.

Kad odustaneš od pisanja puškica, pošto si već odustao od učenja.

Ne pomeriti kazaljke na satu jedan čas unapred jer ćeš ih za 6 meseci morati vraćati nazad.

To je stadijum u razvoju svake mlade ljudske individue. Shvatanje da ste taj stadijum dostigli nastupa u trenutku kada te iz potaje, mučki, zvizne saznanje da više nemaš čistog posuđa. Neki ga transcedentiraju, preobrativši se u odraslu osobu, dok drugi pribegavaju različitim frojdovskim mehanizmima odbrane od pranja suđa.

Kad pokušavamo da iskopiramo reč iz linka do iznemoglosti samo da je ne bi kucali.

Kada ugradis kateter da ne moras da ustajes do toaleta ujutru..

Кад кеви пустиш смс да ти донесе чашу воде.

Kada sediš na samo par metara od wc-a, a tvoja nabubrela bešika poprima dimenzije glave Velje Ilića, ali tebi još uvek ne pada na pamet da odeš do wc-a jer te mrzi.

Ekstremniji, ali i u narodu rasprostranjeniji slučaj, naročito kod Vukajlijaša i ostalih kompjuteraša je kada sediš za kompom mrtav umoran i strahovito ti se spava, ali tebe mrzi da se prebaciš na krevet koji je dva metra udaljen od tebe, već u "Fred Kremenko" stilu guraš čačkalice kako bi ti ostale otvorene oči.

Kada ostaneš budan do kasno, ne ide ti se na spavanje, ali naprasno ogladniš i umesto da digneš dupe i otvoriš frižider ti odeš da spavaš.

Mamurno jutro. U polusnu želiš da znaš koliko je sati, ali toliko te mrzi da ustaneš, da sam sebe istirpuješ da si već ustao i video koliko je sati.

Када идеш бициклом у продавницу поред тога што ти је потребно више времена да изгураш исти из задњег дворишта него да обавиш куповину.