15.03.2009. Selo Nova Crnja, nadomak Kikinde. 20:35 noću!

- Uf baba, mogla bi da nakokaš neke kokice, a ja idem da upalim televizor, počinje Liga šampiona za 10 minuta.
- NE! Ne diraj ništa, vrag te odneo! Ne znaš ti da rukuješ njime. Saće baba to da upali očas posla, nego trebao si da kažeš makar pola sata ranije, oće on da pišti dok se ne ugreje, vrazi ga izjeli!
- A daj bre, pa ’de ne znam da upalim televizor. Imam kući onoliku plazmu, a da ne znam ovo tvoje sokoćalo iz doba Jure da upalim.
- Ne znaš, ne znaš, veruj mi na reč! Nego, deder dodaj iz kredenca jednu čačkalicu da je zadenem za dugme, oće kurva stalno da iskače u pola programa, a za to vreme će baba da iščupa onu mađarsku antenu što vata RTL1 i DunaTV, da udenem ovu drugu što vata ove naše kanale.
- Ajde samo požuri, tekma počinje za koji minut.
- Pu majku mu, opet igra slika, deda ga već dvaput nosio na opravku kod Sime, al’ ništa. Dođi ovamo da ga opaučiš jedared, jači si. Ovde, ovde sa leve strane, malko tik iznad antene. Eto tako, radi k’o Doks’.
- Ma ’de radi bre baba, sad tek nema sliku uopšte!
- Iju! Smetla sam s’ uma. Dodaj de onaj sanovnik sa natkasne, da ga metem pod kabal od antene, da se malo podigne. Valjal čemu sad?
- Odlično baba, ništa više ne diraj, raspašće se ako mu još jednom priđeš. Sad me pusti, počela tekma!

23 minuta kasnije...

- Baaaaaaba!
- Šta se dereš koji ocov? Je l’ ti znaš da je 9 noću?! Komšiluk već zatvorio šalukatre!
- Kako bre da se ne derem, sad kad je najbitnije počela slika da sneži, ništa se ne vidi bre jebote!
- Ajde, ajde, ne galami odma. Mo’š misliti sneži! Ništa to nije, samo se neki golub opet naklatio na antenu, saće deda diziđe da zamane metlom jedared, da ga poplaši. Znam ja, to je taj isti što vole da sedi baš kod nas, na našu antenu!
- More znaš šta?! Jebo vas i golub i majstor Sima i čačkalica i sanovnik i sve u tri kurca sa ovim vudu magijama! Daj ovamo taj ključ od kapije, odo ja!
- Ta dis sad pošo u po’ noći, ko još čestit sad orca po sokaku?
- Ma idem bre u tri pičke materine! Idem da stopiram za Beograd!

- Како можеш тако мирно да седиш, гледаш и ништа не урадиш по том питању?
- То ти је нека вуду магија. Осећам благ, оштар бол у пределу препона, али издржљив сам, трпим.