Svaki djak iz zadnje klupe je taj koji:
-brise tablu, bilo da je redar ili ne
-radi zadatke na tabli, bilo da je na redu ili ne
-otvara, zatvara, prozore, vrata
-ide po kredu, trebao ili ne
Cak i ako si nedovoljan, dovoljan, dobar, vrlo dobar ili odlican ucenik, nema veze sto ti ucis, uvek si trn u oku profesoru. I uvek sve pocinje od tebe. Ali bas uvek.

Tandem snova za svakog učenika, personifikacije demonskih vorlorda za svakog profesora. Glavni džabalebaroši. Prikaz maksimalne kulijane i bola u kurcu za sve oko sebe, dok u isto vreme nema aktivnijih osoba u celoj učionici. Osobe koje Denisa Napast mogu naterati da se zavuče u ćošak i plače, dok mu se istovremeno podsmeva ostatak učionice, predvođeni, naravno, zadnjom klupom.
Stajling im je uvek na nivou, bez i jedne zamerke. Zurka uvek doterana, a ispod klupe se uvek nalazi arsenal papirića, duvaljki, neretko i raznog voća i povrća. Na klupi jedna ižvrljana sveska, polu-iscepana, par spaljenih papirića, bar jedan upaljač i paklica dojajanih cigara. Nekoliko parčića krede, koji služe za gađanje, 2 do 6 mobilnih telefona, sluške i retko, jedna hemijska olovka.
Tron na kom sede kraljevi odeljenja.