Toliko zastupljen vid zapošljavanja, da je postao klasika i sasvim normalna pojava. Svaki ostali vid zaposlenja se smatra dubokim andergraundom i marginalnom pojavom.

Gomila je dokaza da je ovo mnogo loše u velikom broju situacija, jer su preporuke obično blago ulepšane (vidi: Nije sto je moj, ali...), ljudi koje zapošljavate obično nisu baš najboljeg vaspitanja(vidi: džiber), itd.

Osnovni vid zapošljavanja u Srbiji. Dok se u inostranstvu traži iskustvo i kvalifikacije u Srbiji se, naravno za ovaj vid zapošljavanja, traže krštenice i dokazi da ste sa dotičnim šefom zaista u srodstvu ili nekakvom (bilo kakvom) odnosu. Što se tiče vaše istorije, nije bitno gde ste radili već je samo bitno da niste osuđivani za teža krivična dela (izuzetak je genocid koji vam automatski daje prednost nad ostalim kandidatima, ako ih ima) te da niste ležali u zatvoru duže od 20 godina. Poželjno je da ste služili vojsku i bar malo „odležali“ jer to čeliči karakter (čitaj: imate muda). Na razgovor je potrebno doneti pečeno prasence, nekoliko stotina evrića i domaću ljutu da se ugovor zalije. Budući poslodavac će vas potom uputiti u tajne zanata tj. kako možete zaraditi dodatne dnevnice pored plate kao i kako ćete pravilno kraduckati (NE KRASTI!) a da ostanete neprimećeni.
Na posletku se trebate upoznati sa radnim vremenom da znate kada treba da budete primećeni kako ulazite i napuštate zgradu dok ćete to vreme iskoristiti kako vam se ćefne.

Ruku na srce, ovaj vid zapošljavanja ima dobru i lošu stranu.

Pozitivno je to što neko mlad, vredan, odgovoran ima priliku da dobije posao u svojoj struci, a da pre toga ne mora prodavati novogodišnje djakonije po zabačenim ćoškovima, od kojih mi jele večito mirišu na smeće, barut i penzionersku kaku.

Na drugu loptu, stvar koja je u korumpiranim sredinama pustila debele korene pa se sirovina iz fotelje ili drugog radnog mesta plazi školovanom kadru koji čeka odgovor na pet-šest krvavih godina života provedenih po visokoobrazovnim ustanovama. Poenta je u tome što se taj isti talog društva nimalo ili vrlo malo razume u svoj posao, da bi se na kraju cela država iščudjavala zbog čega se pravi ogroman kolaps firmi.