I svakog oktobra ja se setim nje,
kad počnu listovi padati i vetrovi duvati.
Svakog novembarskog jutra bez nje
razmisljam kako dočekati jos jedan dan.
A onda se na kolenima sa molitvom na usnama,
privucem polako njenim drvenim odajama.
I počnem je moliti za oprostaj,
što sam na nju zaboravio i sa drugima u zagrljaju bio.
Svestan da će decembarski dani bez nje biti jezivi,
sa buketom u kutiji i parfemom u flasici,
ja je ponovo privoljavam na oproštaj
i još jednu šansu za iskupljenje.
Srećom nije ona srca ledenoga,
i kad prihvati moje poklone i dotera se.
Ona me ponovo zagrli i greje njenom ljubavlju.
Iako u dubini svoje duše za da ću je jednog dana ponovo izneveriti.
Ljudi smrzao sam se pored morave duva u pm.
Otpevaj ovo uz laganini muziku neku.