Živi svaki dan kao da je poslednji

Parola koja je nekada predstavljala uživanje u životu, iskorištavanje svakog trenutka na najbolji mogući način, i nastojanje da proživiš svoj život u radosti i sreći, okružen dragim ljudima koje voliš. Trebalo je osetiti život, plivati sa delfinima, skakati padobranom, putovati, odlaziti na koncerte i kulturne manifestacije, i raditi sve ono što te ispunjava i čini da se osetiš zaista živim. Iskrena ljubav se takodje podrazumevala.
Danas sve više ljudi počinje da živi dane kao da su im poslednji - jer svi dani polako počinju da bivaju preslikani : zahvalan si ako imaš posao, trudiš se da napreduješ, živiš u nesigurnom svetu (svakog trenutka može da te pogodi kriza gde god da si), strepiš za sigurnost svog i života svoje dece, jer sve je više ljudi koji bi te rado kidnapovali ili opljačkali. Ženu i decu jedva stižeš i da vidiš, jer danas je nemoguće opstati ako i žena nije zaposlena. Polako se usvaja poželjan model ponašanja, funkcionisanja i življenja. I tako svaki dan do penzije, koju ćeš i ako doživiš provesti u pitanju - jebote, za čega sam se ja odricao, žrtvovao i radio.