Životne filozofije sa WC šolje

Све почиње одласком у вц.
Наиме, одласком у ту величанствену просторију која је обично мања него било која просторија прима се енергија, улазимо у поље размишљања о биствовању на планети, глобалном загријавању, свим људима, политичарима, скитницама, о гладним људима, о богатим...
Размишљање почиње у трену када се сједне на ВЦ шољу. Дакле поглед на било шта у њему вас асоцира на нешто, нешто велико, тада све креће.
Сва филозофија, постајете велики ум, изнад свих, Платон, Сократ, Аристотел и остали су мала дјеца у односу на нас.
Поглед на обичну амбалажу од шампона вас доводи у размишљање о загађењу и неуништивости пластике, затим се долази до декларације која је исписана на папиру због којег се уништавају шуме...
Гледајући тако око себе наилазите на дезодоранс који оштећује озонски омот, па што не бисмо смрдјели забога, то је природа?!
Веш-машина... Еееее, толико струје се троши, јебена ствар, одоше милиони тона угља и уништи се толико природне љепоте ријека...
Да ли то добро чујете? Да, да... Попустила је чесма, и капа ли капа... Кап на сваке 3 секунде... ООоо, па то је већ велика ствар! Прелазите на математику и израчунавате потрошњу на годишњем нивоу..
Много?
Много...
Погледајте тај прозор. Колико је поново дрвећа оштећено због њега... Али добро, сад је кренула произвдња елоксиране браварије, добро је...
Курац добро!!! Па рекох ли да пластика загађује...

Велика напетост, депресија током боравка на ВЦ шољу... Завршавате са великом нуждом, обришете се тоалет папиром (због којег је срушено масу дрвећа), пустите воду, и оде сва та филозофија у канализацију.
Боли вас курац, већ сте заборавили о чему сте размишљали, лагано дижете гаће, пустите воду да шикља, оперете руке, умијете се, обријете, ставите дезодоранс, обучете опрану робу... Сиједате у своја кола која емитују више издувних гасова него Термоелектрана и одлазите у град да вас још једном заболи ћошак што ће све да се распадне.