Покрети аутостопера/аутостоперке који нам говоре нешто више о томе да ли је добра идеја зауставити се и повести их са собом.

Divlje deponije smeća koje putniku namjerniku jasno stavljaju do znanja gdje je došao.

Једно од најпознатијих и најчитанијих Андрићевих дела које своју практичну примену нашло у едукацији младих и потенцијалних возача.

омиљена литература цигана и младих деликвената.

Plus, minus, podeljeno i jednako.

Pored standardne funkcije koja u Srbiji i okruženju nikada nije naišla na preterani odjek, saobraćajni znakovi mnogo inventivniju i prihvatljiviju upotrebu ostvaruju kao:
- Zakrpa na krovu od šupe, kokošarnika, svinjca..... pa zašto ne reći- i kuće
- Plotna za pečenje paprika s jeseni ( da se ne isprlja šporet)
- Za privezivanje antene
- Ispred Smederevca, da žiške koje slučajno izlete ne progore itison
- Od stubova može se napraviti lepa i dugotrajna ograda
- U mraku, „mačije oči“ i semafor na zidu sobe maštovitog tinejdžera će dati tako potrebno romantično svetlo. Vole to pičići...
Za razliku od ovakve, praktične upotrebe, koja retko kad nailazi na osporavanje (Šta ćeš, sirotinja se snalazi kako zna i ume... lako je njih ’apsiti), stanovnici šengenske zone dobijaju neodoljivi poriv za prisvajanjem saobraćajnih znakova jedino na ulazu u austrijsko selo Fucking. Prizemne aluzije... očekivali smo više od njih.

Parcici hleba koje su bacali Ivica i Marica.

Isto što i Vukajlija, jedino što ima samo jedan autor, al bi mu zato svaka defka bila def. dana. Ustvari, nije baš isto, ali neka paralela može da se povuče. Danas da je Andrić živ i mlađi pisac, veoma moguće je da bi svoje "znakove" objavljivao na Vukajliji.

* * *

"Znakovi pored puta" su zbirka kratkih zapisa Ive Andrića na sve moguće teme, mnogi od njih su u vidu aforizama ili čak liče na prave definicije. Znakovi su nastajali kroz skoro čitav piščev život i variraju po dužini od jedne jedine rečenice do malo dužeg teksta. U njima ima opservacija čija se genijalnost može odmah primjetiti, ali i rečenica koje se ne mogu lako shvatiti, pa se upitate "dal' sam ja glup što to ne kontam ili se i Andriću može desiti da napiše neku glupost". Nakon nekoliko godina, ako ponovo naiđete na isti znak, uglavnom se ispostavi da je problem bio u vama. U svakom slučaju, bilo bi dobro da svako ima tu knjižicu pri ruci, jer ti kratki Andrićevi zapisi mogu čovjeka podstaći na razmišljanje o mnogo čemu, a mogu poslužiti i kao inspiracija za priču, pjesmu, pa čak i definiciju na Vukajliji.

Полу голе даме на које можете налетети у ноћним сатима таком вожње по магистрали.Нестрпљиво чекају муштерију и уједно згодну прилику да се угреју.Чар њиховог посла је свакако што радњу обављају на лицу места,тачније код првог скретања са тог пута.

Ovan, Bik i Jarac koji mirno pasu dok ih čuva neka Djevica, ne mareći za automobile koji mile Gatačkim poljem, strahujući od radara i znakova na putu.

Omiljena knjiga svih misica, sve dok Koeljo nije napisao Alhemičara.

Најпознатији приручник за возаче, иначе рад нашег нобеловца Иве Андрића

Jedina literatura tokom putovanja.

Predmeti za iživljavanje kada smo u pijanom stanju