Humor ugostiteljskog preduzimaoca, atara trafičnog i fast-fudovnog. Neslana aluzija na non-stop radno vreme objekta "na uglu", najčešće zastupljena putem svetleće table ili brojki na krovu podno kojeg, pak, grcaju 3 smene robova privatizacije. Doduše, ti nikakve robove tu nećeš primetiti kad im se u 3:38h ujutru, onako rovit i gasovit od života noćnog, nalaktiš na fosnu pod prozorčetom i gladnim glasom prozboriš "Brateu, 'el može jedna pljeka, matori?". Tada si, naime, jedini rob u blizini - TI.
- Teto, 'el može jedan šiš?
- Moré, tetâj svoju mamu, pizda ti materina bezobrazna, 4 sata je ujutru, bre, dokle ćete više da žderete koj' moj?!?!---------------
Natpis na jednoj kući pri Ibarskoj magistrali:
"POGREBNE USLUGE 0-25"
Msm, ono - može bit' da neko i tada umre, nikad se ne zna...
A reci koliko to mora da je grozno 8 sati dnevno provoditi uz jebeni roštilj, ćumur, meso...Divim se onda onima koji su uz sve to još lepo raspoloženi, da ne kažem ljubazni sa mušterijama...
Ja baš gotivim one žene što rade u "Šiš"-u kod starog Merkatora, baš su nekako uvek kul i sprdaju se iako je, fazon, uveo jebeni redčina ispred i morali su da stave gvozdene šipke na ulaz da im ne bi gladne horde više proturale lobanje unutra s pitanjem " El može jedan Šiš!". Pa, može, jebemti, sačekaj svoj red, aman!!
A-a, privatnik je baš entitet široke ruke...Nadam se da barem bakšiš što im ljudi ostave može malo dispravi nepravdu.
Prijatno popodne svima.