Alfa i omega srpskog ugostiteljstva, ono čime počinje svaki jelovnik u Srbiji, jelo bez koga je nemoguće zamisliti instituciju srpske kafane.
Do leta Gospodnjeg 2011, nije izmišljen restoran u Srbiji koji nema ćevape. Ponekada je moguće dobiti ih čak i u picerijama i takvim sličnim pomodarskim mestima.
Takođe, pojam poznat i kao:
Ono-što-se-naručuje-kad-ne-znaš-šta-hoćeš.
Negde u Srbiji...
Kafana sa kariranim flekavim stoljnacima, aluminijumskim pikslama i kuhinjskim "šuberom" iza staklene frižider-vitrine. Iz pravca kuhinje se gega prema gostima neumiven i podbuo konobar, žvaćući nešto. U ruci nosi onaj čuveni stakleni solir sa zgrudvanom soli i masnom tucanom paprikom.Vi:
"Šta imate za jelo, molim Vas?"Konobar, kao iz puške počinje sa izgovara svoju legendarnu brzalicu:
"ĆEVAPI, pljeskavice, krmnadle, vešce, rolv vešce, karđođ šncl, nt&#ur&, #%%%=#!...Vi (koji ste kao i svi drugi gosti unazad za 200 godina, zapamtili samo ono prvo):
"Pa dajte mi onda deset ćevapa sa lukom..."
