Antibiotik za sve besmislice na koje smo prinuđeni da se prilagodimo.
Milojko: Da viš Milko, kume, one kurave od moje Snježane! Vrćem se ja sinoć s njive, more tri Sozine sam iskopo, ulazim ukuću, kad ono neki kingkong taslači moju Snješku, creva joj zamrsio.
Milko: Je li moguće? I?
Milojko: Šta i? I uzmem ja karabin-automatik, ubijem bre gorilu, pa išutiram onu kurvu iz kuće.
Milko: Pa nemoš to tako Mile. Druga su ti sad vremena, ne ginu ljudi tek tako zbog počke. Ovo ti je 21. vek. No idi ti po Snježu, kupi joj buket ruža i dovedi je nazad kući.
.............................
Milojko: Mile, pomagaj kume, ona prokletinja moja našla novog pelikana, tek što sam iz ribe došo, ukiselile mi se noge od vlage.
Milko: More nemoj pričat. Pa šta bi onda?
Milojko: Pa postrojim ih ja, polupam po dve vaspitne lopatom, pa marš iskuće.
Milko: Pa koji si ti bre seljak moj Milojko. Pa nije ti ovo kameno doba, sad imaš nešto što se zove trend, kultiviši se. To ti je sad prirodno znaš. No idi ti zovi Snježu kući.
..............................
Milojko: Milko, opet me zlo nađe kume, ali sam ga sada spreman dočekao. Otišo ja jutros po lebac , 15 minuta me nije bilo. Ulazim u kuću, kad ono Snježa naskočila komšija Savu ko Tarzan onog Dzaguara. Vidim ja, ringla ladna, pa se uvredih: 'Pa dobro bre Savo, kakav je to red, jebeš mi ženu, a nismo ni po rakiju popili'.
