Skoro svi imamo ( ili smo imali ) dedu koji pije ( ili je pio ). Takvo opijanje se ne meri u popijenim čašama ili flašama, već u danima provedenim u opijanju, iz prostog razloga što su stariji ljudi mnogo veštiji u tom poslu, a pored toga imaju i čeličnu jetru, koja je istrpela decenije zalivanja alkoholom, najčešće rakijom. Međutim, skoro svaki deda ima neke granice prelaska iz jednog stadijuma u drugi, kada je u pitanju žestoko šljemanje.
1. nivo - Deda uzima čašicu - dve, čisto da nazdravi, ili da se plakne usta kada ustane ujutru u 6. Zadržavanje na ovom nivou je kratkog daha.
2. nivo - Deda se već opio, ali u toj meri da je zanimljiv, duhovit, počinje da se zeza. Uopšteno govoreći, deda je opušten, i ovaj nivo se smatra najboljim.
3. nivo - Deda je baš pijan, i počinje da smara, dosadan je, ljuti se na sve i svakog, i nije mu ni do čega. Ovaj nivo je redak, ali izuzetno opasan, zbog olakog prelaska na 4. nivo.
4. nivo - Deda je agresivan, psuje sve redom, čak i svoje najmilije, odbija da jede, rodbina zove hitnu pomoć, mere mu pritisak, daju mu tablete za smirenje, i čekaju 2 - 3 dana da se potpuno stabilizuje. Ovaj nivo je, takođe, redak, ali je lako dostižan, zato se treba potruditi da se deda zaustavi već na drugom nivou, da bi atmosfera bila bolja od kafanske.
