9. mart

Dan iznevernih očekivanja.
Dan kada je sve trebalo i moglo bolje.
Dan kada je... Jebiga Gigo, kako bre da zaboraviš datum kad si prvi put prislonio dršku svog budaka u budoar gđice Konstatinović?

Država se raspada, temelji se ljuljaju, a gospodin Giga krenuo na piknik u Solun.
I paj sad, ništa nije slučajno, ide sa gomilom žena, gde Giga kao vođa puta simbolizuje Srbiju a žene ostale republike, pošto su pičke ionako. I gle, svaka mu stavlja nešto na vrat, i koristi njegovu dobrotu. On oće da posete Zejtinlik a njih naravno ne interesuje srpska istorija, već samo lična korist, kurci grčkih pevača, i da srču kafe. I ko ga najviše sjebe? Jebozovna Hrvatica Mira Furlan napakuje mu i bunde i lance i šubare, onako na kvarnjaka, i Giga, odnosno Srbija, najebe ko niko, još ispadne i peder u očima carine, odnosno zapada. Još pazi proročanstva: ne sme više posle toga nigde da putuje u inostranstvo. (!)
A lepo te čekala kući građanska Srbija otelotvorena u držećoj Emiliji i Borislavu Pekiću. I jel lepo tela Ema da idete u Veneciju, na zapad, a ti navalio Grčka, kurac, palac, istok, pravoslavlje dolazi sa juga. E moj Gigo pa ti pravi opet Jugoslaviju jer ti Hrvatica namignula sisom, još te podjebava da imaš veliku glavu, a zaboravljaš datume kad je srpska seljačka motika zariljala plodni humus srpske građanske klase.