1. Kaciga
2. Padobran
3. Pare (da ima čime čovek da plati taksi do kuće)
Onima što lete u okolini Beograda stavka 3 nije potrebna.
Oni idu GSP-om.
Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:
Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.
Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?
А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.
Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.
- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!
Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.
Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...
Seks u vrijeme onih dana.
Летећа живуљка из реда барских мувара (лат. drosofilia vulgariѕ klabingus). Настањује барове, ноћне клубове, а понекад се може наћи и у ресторанима и хотелским предворјима. Лови ноћу. Карактеришу је витке обнажене ноге, обиман грудни кош, кретање лагано попут њеног морала и изузетно развијено чуло мириса. У стању је да осети депримираног предузетника, припитог банкара или усамљеног доктора на супротном крају објекта.
Налик муви це-це, барска мушица такође за циљ има изазивање спавања. Устремљује се хитрим прелетом до суседне столице и започиње ритуал који се састоји од ласцивних покрета и сладуњавог зујања. Жртва је обично већ омамљена алкохолним дериватом, те мушици преостаје да је докрајчи у њеном сталном или привременом станишту. Снажним крилима у стању да исцеди и најзадртијег бумбара.
По свршетку се храни новчаним апоенима, чија величина варира од статуса "жртве".
- Ћао! Делујеш ми тужно.
:Седа и лагано прекршта ноге
Ако би ми платио пиће, можда те развеселим, хехе.
- Симонида, је с' то ти?
- Овај... Ја сам... Миле!? Откуд ти у велеграду? Ала си се скоцкао...
- Дош’о на сајам фреза и прикључних машина. Него, које радиш овде ноћи, лебац ти пољубим, тако наџиџена? Зна ли ти татко да си овде?
- Ма пусти... Зарађује се за леба... 'Ај у здравље, идем даље...
- Чекај бре, мало... Шта рече да пијеш, хехе?
Екстремна социјала од јаше. Одевни предмет који краси припаднике сталежа тешка сиротиња, толико кинески да само што није пуњен пиринчом. Све да је сам Аполон обуче, покрила би велом малограђанштине, длака из носа и исхране засноване на сухомеснатим производима, па нека га је и по сто пута Зевсов курац направио. Кабаста, нескладна, неких "добродошли у Дрезден шездесетих " боја, а да постоји као ајтем у некој ролплејинг игри, њен бонус би био "минус 50 посто на репутацију код свих живих бића на планети".
Упарена са уморном шљакерском фацом, неодољиво асоцира на претакање горива из комшијског кеца, буђави зденка сир сервиран у обданишту и флеке од моторног уља које додају црну боју у сивило улица београдских предграђа. Клинци које су штекаре од родитеља огртале у ово ругло, данас су двадесетпетогодишње девице, пате од комплекса инфериорности, заглавили су Лазару или су већ оверили од пајда, јер ране од бувљаче зарасту, али остану зајебани ожиљци.
Ау матори, ал' ти добра јакничица... АХАХА!
- Јеби га тебрекс, пао сам на самофинансирање, ове зиме се фура дедина бувљача.
Ниси уплатио ADSL па су ти га искључили/покварио ти се комп, и опет си принуђен да у тренуцима досаде прешалташ канале на ТВ-у који не гледаш већ питај бога колико. Е тад се осећаш као Алф кад је с планете Мелмак пао на нашу планету.
Океј...да видимо...Први - још нису променили водитеља Дневника...ццц...ауу нова шпица...Други - или је скупштина или фудбал или Шешељ... Пинк - Фар...мењај канал! Фокс - шта је фора са овим Кинезима? Аха, треба да прескочи шипку и остане у ваздуху довољно дуго да не падне на ону греду и не направи кајгану у гаћама... Б92 - Ма лажу, бре! ТВ Кошава - (најава програма) у 20:00 Бисери са Вањом Булић, у 21:00 Интервју са Вањом Булић, у 22:00 Шоу тајм Вање Булић...оке... ТВ Горњи Милановац - Иста слика стоји већ 12 минута (заледила се, сметње)...аха! водитељ је померио уво! ТВ Чачак - Вести Гласник, сељаци се опет изболи вилама...ццц...
'Одо ја да се прошетам до фрижидера, можда има нешто да се једе....Ааааааааааааааааааа Вања Булић!!!!!
Onaj koji male probleme menja velikim problemom.
Rečenica koju najčešće izgovaraju kolekcionari kad kažu koliko su platili neku starudiju koja nikom normalnom ne vredi ni žutu banku.
Šator Vrhovnog Poglavice, poglavica sa zavojem na glavi sedi i posmatra svoju kolekciju strela. Veliki Vrač ulazi u šator.
-O Vrhovni Poglavico, došao sam da ukažem pošt...
-Ne seri bre, mani to ja tebi vojvodo, ti meni serdare nego kaži šta 'oćeš.
-Au, ala si nervozan od jutros, šta ti je sa glavom?
-Si video onog mrtvog medveda ispred šatora? Krenem sinoć iza žbuna i taman sam otkopčao pantalone kad on skoči da me pojede, rvao sam se sa njim pola sata i na kraju ga zaklao zubima, nego me zakači malo po glavi pa mi sad sve zuji.
-Alal vera junačino, pazi šta sam ti doneo, ručno radjena strela sa sokolovim perom, poslednja koju je napravio pokojni Trapavi Jazavac. Prodam ti je za dva konja i bure vatrene vode, pošteno?
-Može, ali nemoj nikom da pričaš pošto si mi je prodao, ubiće me žena ako sazna.
Пљескавица са комплет свим прилозима које продавац нуди. Изрека "Што је џабе и богу је драго" је једно од животних начела Рома, тако да, ако су већ прилози бесплатни, ред је да се све узме.
Наравно, постоје два начина стављања прилога: Онај где ти продавачица сама стави, а ти причаш и онај где ти само да пљескавицу у лепињи па ти стави шта хоћеш (и кол'ко 'оћеш). Како Ганци не купују пљеске сваки дан, ред је и да се поједе што више. Реч "дијареја" не постоји у речнику продаваца чарапа на локалном бувљаку, па зато није никакав проблем да се помешају руска и урнебес, мајонез и павлака, вегета и со.
*Напомена: Аутор дефиниције ГАРАНТУЈЕ за аутентичност примера и напомиње читаоцима да ако виде сличну пљескавицу у стварности, окрену лице на другу страну. Дуже гледање овог уништавања пљескавице може да изазове трајне последице као што су аверзија према месу у лепињи.
-Шта ћете од прилога?
-Јел се плаћа то?
-Не.
-Добро. Лука, краставице, парадајз, купус, кепач, мајонез... Шта је ово?
-Пилећа салата.
-И то стави. Унребес, руска, палвака, семф, љуту паприку, алева, љутеница, празилука, ово бело и ово зелено.
-Само то?
-Стави мало со и вегету.
Naizmenično usmeravanje pogleda u dobru ribu pored tebe i pogleda u svoju ženu kako bi video da li gleda gde gledaš.
...snimi Džonija, od kad je došla Tamara na žurku ne isključuje brisače...