A, šta si ti mislio?

Malo si se zajebo, dečko. Ne ide to tako u životu kako ti misliš da bi trebalo. Ti si samo najobičnija pičkica od metar i 20 kila kojoj realnost života polomi rebra, bubašvabo jedna ružna. Misliš da će neko ceo život da toleriše tvoja sranja i trpi tvoju bahatost? 'Oće, boli ga kurac.

Zašto si ostao sam? Zato što i mi Cigani dušu imamo, kume. Ne možeš doveka nekog da gaziš i ponižavaš, da ga jebeš u zdrav mozak, da koristiš njegovu dobrotu i ljubav, a da ne očekuješ da te se taj neko batali, okrene i ode kad mu prekipi i dokurči. Zauvek. Pa ćeš da se češeš posle i gde te do tad nije svrbelo. Kad nagaziš na grabulju, držalica mora da te mlatne po sred čelenke.

Tako to ide, burazeru. Kako seješ, tako ćeš i da žanješ.

- Ovo je bre dušmanska država, ja deset godina učio da predajem sociologiju, dočekasmo tu diplomu sa tri ukućana manje nego kad sam bio brucoš, eno slika sa upisa, otac i mati sa prirodnom bojom kose, zdravi, nasmejani.. Sad izgledaju ko da ustali iz groba.. Promenio sam dve države, 4 predsednika, 6 premijera a da nisam mrdno. Ja na biro oni me teraju u kurac, još mi rekli da sam neradnik a ja došao da pitam za posao. Zoran se u grobu prevrće, jel za ovo popio rafal, zbogom Srbijo ko poslednji izađe nek ugasi televizor i zaključa kuću dvaput.

- A šta si ti mislio sinovac, će da završiš za jebivetra, a da te neko posle doživljava ozbiljno, što nisi učio medicinu ili za inženjera pa da se uglaviš u dom zdravlja ili u neku ovakvu firmu da ti upadne kašika u med. Jok, on oće maneken da bude. Ti sviranje kurcu s katedre zaluđenoj omladini koja ne zna šta će od besa, pa studira, nazivaš poslom? Nemoj da me zajebavaš, bre. Imaš sreću što si meni zapao, da te naučim šta je zanat i radna obaveza, i od gorih sam napravio ljude. I nemoj da me nerviraš, nego mi dodaj taj čekić da ugodim ovu osovinu, pa idi stavi kafu i sipaj nam po rakiju, bar neku vajdu od tebe da vidim, popišam ti se na diplomu kad ne umeš ni šraf da zašrafiš. Govno jedno beskorisno.

- Odmah, majstore.