Posebna faza u životu koju neki prođu a neki nikada ne izađu iz ovog tripa. Upadneš u nju kad otkriješ da je Džim Morison do jaja, da je Niče definisao modernog čoveka a da su Flojdi shvatili muziku kao prostorno-vremenski kontinuum u kojem egzistiraju sva materija i sva energija. Realnost je u tome da si napušen 24 sata. Ponosan si na to što možeš da srolaš džoint jednom rukom i što jedini u razredu razumeš Dejvida Linča. Imaš dugačku kosu, izlizane farmerke, pocepane starke i kariranu košulju. Kurt Kobejn ti ide na kurac jer se sve pičke u tvom fazonu lože na njega, iako mu se potajno diviš, pokušavaš da kreiraš svoju filozofiju pomoću koje ćeš smuvati prvu ribu. U pojedinim trenucima između džojinta i masturbacije, zamišljaš kako si velika rok zvezda i kako se sve pičke lože na tebe.
- Alo Isuse, izlazi napolje!
- Šta je ćale? Gde gori?
- Ugasi te tresoglavce i spremi se.
- Opusti se ćale.
- Opustio sam se ja previše pa sam tebe napravio tako blentavog. Za pet minuta da si spreman. Idemo kod doktora. Nešto se čudno dešava sa tobom.
- Čemu to.
- Juče sam bio u školi, profesorica srpskog mi je pokazala tvoj pismeni rad gde si pisao o suštini univerzuma.
- i?
- Jedino lud ili drogiran čovek može da napiše nešto ovako: "Univerzum je tvorevina energije koja je stvorila sve materijalno kako bi shvatila fizičku prisutnost u svemu."
- I, šta ti tu nije jasno da ti objasnim?
- Hmmmm, obuci se, pa ćeš sve to doktoru da objasniš!
Jako dobra, a bez komentara. Ne ide to, ne ide...