Ajde ustajanje

Ne znam da li još nečiji roditelji boluju od ove psihičke satisfakcije, ali moji sigurno imaju problem ovakve vrste. Razumljivo je probuditi svoje dete, da ne zakasni u školu, na posao, sastanak idt. Ostavimo to po strani, većina roditelja, dal zahvaljujući toj navici, pošto nas konstantno bude tokom godine, ne uspevaju da se savladaju i tokom raspusta, godišnjeg odmora, ili jednog jebenog vikenda. Tako pošto je raspust uveliko počeo, usledila je žurka, i alkoholisanje do kasno u noć. Pošto jedva pogodiš gde ti je kuća, ne opravši zube ulećeš u krevet i planiraš da spavaš barem do pola 2. Nisu ti se ni prvi krmeljei uhvatili, a sa vrata čuješ glas svog bližnjeg "Ajdeeeeee Ustajanjeeeee (sav srećan)" Ubrzo sledi podizanje roletni, lupanje nekakvim tiganjima, zveckanje escajga, i svega onoga što te konačno ne natera da digneš dupe iz kreveta.Dokle god sam živ vući ću traume ovakve vrste. Jedino meni neshvatljivo je to, pobogu zašto me bude, kada nema apsolutno nikakve koristi od mene, jel posle toliko alkohola, i svega par osdspavanih sati nisam ni za kura**c a kamoli za doručak, ili nešto više.