Savremena verzija čuvene rečenice Marije Antoanete "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače". Izvedena je iz fascinantne povezanosti nemaštine u nekoj zemlji i velikih trijumfa njenih reprezentacija u najpopularnijim sportovima.
Grčka: po prvi put osvojila nešto značajno (EURO '04 u fudbalu, evropsko '05 u košarci). Nekoliko godina kasnije, drma je najveća kriza u istoriji. Država na ivici bankrota.
Španija: konačno hara svetskim fudbalom i košarkom. Čeka je grčki scenario za godinu-dve.
Italija: nakon dužeg vremena, osvojila mondijal ('06). Inter konačno pokorio Evropu. Kalčo polako vraća stari sjaj. Reprezentacija najzad ima igru i lako se kvalifikovala za EURO. Kriza kuca na vrata.
SAD: 2010. Drim tim, nakon duže pauze, povratio svetsku dominaciju. Godinu dana kasnije, zemlja na ivici bankrota.
Argentina: 1999.-2002. pogodila je najveća ekonomska kriza u istoriji, od koje se još oporavlja. Osvojila na Olimpijadi '04 zlato u košarci i fudbalu.
Nemačka: poslednja titula - EURO '96. Jedina evropska zemlja koja odoleva krizi.
Brazil: čeka titulu prvaka sveta u fudbalu od 2002. godine. Reprezentacija u gorem stanju nego ikada. Zemlja izrasta u ekonomsku super-silu.
Švedska, Norveška: više ih zanima skijanje. Najjači standard u Evropi.
I naravno, kako da zaboravim - Srbija, zemlja tenisa.
Slažem se Rosoneri, slažu se i mnogi drugi, ali i tenis i odbojka i košarka izvuku pola ovog nesrećnog naroda na ulice. To je moja poenta, a što se tiče tenisa i fudbala, i ja radije gledam tekmu sa Faranima nego finale Dejvis kupa. Šta ću kacam seljak :)
Plus, samo pisam ti se na tenis. Sve nase medalje u tenisu, odbojci, kosarci i vaterpolu
bih dao za jednu fudbalsku.