
Мудре мисли настале под утицајем неког, неретко и више различитих, алкохолних напитака. Најчешће се чују по разноразним установама културе широм наше земље, мада постоје и кућне варијанте али се оне преносе са папуче на папучу за разлику од оних које се пружају широким народним масама у библиотекама.
Б: Гледај деда Милисава што се зацрвенео од ове брље....
В: Ћути сад ће да крене да лупа оне своје будалаштине...
М: Момци моји, синови, остав'те се ви на алкохол јер је кратка линија између ово мераклијско пијење и сркање оне ваше дрозе и тако тога... Јер кад једном пређеш ту линију нема више смејање и зезање него полудите и помислите да вам је Југо Ферари и да сте Шума'ер па се на крају закуцате у неко дрво и оде све у три лепе. Јел чујете ви то моји момци... Значи, кад ви се појави краљ Момчило и његова сабља са очи ви станите, ја преко Момчила нисам ишао, нисам се усудио, немо'те ни ви...
Б: У, па добар је био овај пут 'бем му миша...
В: Једна од најбољих досад... Треба да почнемо да записујемо те његове алкотворине ко Вук што је писао у своје доба...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
браво!