Amnezija

Hronična bolest Srba.
Vrlo česta u vreme političkih prevrata, još češća kod sportskih uspeha i neuspeha.

Lice 1: "...e i vidiš, oni su onda nama jebali kevu. Bombardovali su nas bez razloga, oteli nam zemlju, naterali nas da im predsednika bivšeg isporučimo da ga ubiju tamo .."
Lice 2: "Ček, ček, ček! Stani, stani! Zar nisi ti beše pričao kako on i treba da završi u Hagu, za ono što nas je deset godina jahao!? Zar nije bilo tako, il se to meni čini. Mada bih ja rekao da ne."
Lice 1: "Ko!?Ja?? Ja to rekao! Nema šanse! Nikad! Nego da ja nastavim, zbog svega toga, ja se slažem sa ovima iz SNS-a, da treba malo..."
Lice 2: "ČEK, ČEK!! Stani sad, polako. Kakav SNS? Nema tri godine kako si Tomi jebao i oca i majku izdajničku zato što je prodao Šešelja, toga se sigurno sećam!"
Lice 1: "Ja pljuvao Tomu? Ti si lik pukao, ja sam uvek uz Tomu bio, nikada ja za Tomu reč lošu ne bih rekao, a Šešelja inače nešto i nisam gotivio."

Lice 1: "To Nooooleeee!!! Šampione!!!! Legendo!!! Jebi im nanicu naninu!!!"
Lice 2: "Brate...pa mene bi bilo sramota!"
Lice 1: "Što?"
Lice 2: Pa jebao si mu i oca i majku šugavu pre dva meseca, i za to što ne plaća porez i za to što mu je ćale mrštavac i za to što nije sposoban da veže pobedu na dva tri turnira i još svašta si rekao za njega."
Lice 1: "Kooo??!! Jaaaa!!?? Ja za Noleta to rekao??! Pa jesi ti lud!! Nole je car, ja sa njega oduvek gotivio, znaš li bre ti otkad ja njega pratim? Od onih prvih turnira, kad još niko za njega nije znao! Ja da pljujem po Noletu, Bože budale."