Proseravanje.
U školi, proučavanje dela nekog umetnika i ulaženje u srž problema. Nekad se profesor toliko prokenja da vas natera da shvatite delo onako kako ga ni autor nije shvatio. Umetnik se grohotom u grobu smeje, kada vidi ozbiljno profesorovo pitanje koje nema veze sa mozgom. Seti se, kako je odvaljen od alkohola, na slinavoj maramici zapisao neku svoju halucinaciju, koju sada neko vidi drugim očima.
Pošto vaspitanje počinje u školi i kući, ovo ponašanje se prenosi na ceo život.
- Zanosi mi bre auto u levo!
- Pazi, to ti je zbog toga što je poluosovina nagnuta pod uglom. Mora da si naleteo na neku rupu, a pritom si kočio, pa ti možda pločica blokira točak. Ako nije to mora da je onda guma ispustila usled toga što ispred kuće jedan točak parkiraš na beton a drugi na travu. To je to sigurno! Ili je do amortizera!
Vidi ovako, pročitala sam količinu knjiga, koju prosečna mlada osoba u Srbiji nije videla ni na svim policama "na metar" knjiga, ipak sam uvek PRETERANO KENJALA u školi, jer to prija profesorima, a čak ni oni sami ne veruju u to, tako da on ovde nije promovisao "glupoću" kako kažeš (ova tvoja reč, čini mi se da ni ne postoji), već je samo kritikovao pojavu koja kod mladih i ubija želju za čitanjem!
Ih. I onda mi kao klinci dobijemo temu "Jedna moja unutrašnja borba", ja napišem neku sprdačinu koja realno ima veze s temom i sve je valjalo, al dobio keca za banalizovanje teme. A smejala se žena dok je čitala, kopirala i deca posle.
- dosta sa promocijom glupoće!